Kada je 1992. godine vojvoda Šešelj pravio spiskove novinara koji se ne prezivaju na “ić”, nije ni slutio da će 24 godine kasnije njegov najbolji đak praviti izložbe novinara koji se ne prezivaju na “vučićević”.

Veliki ljudi obično uče od najboljih, a doživotni mandatar može da se pohvali da je učio od najgorih. Zato mu valjda tako dobro ide.

I dok Šešelj srećom nije lično obilazio novinare koji se ne prezivaju na “ić”, njegov najbolji đak je lično obišao izložbu novinara koji se ne prezivaju na “vučićević”.

Tamo je pitao okupljene: “Da li vam ja ličim na Hitlera?

-Ne ličite! Nemate brkove – viknuli su okupljeni.

-A da li vam ja ličim na Džihadi Džona?

-Ne ličite! Nosite cvikere! – vikali su okupljeni.

-A da li vam ja ličim na prostitutku?

-Ne ličite! Vi ste muško! – vikali su okupljeni.

-Pa na koga vam ličim? – pitao je najbolji đak računajući da ga posetioci izložbe doživljavaju drugačije od zločestog Koraksa koji ga jedanput nacrtao kao Čarlija Čaplina (“Da li vam ja ličim na Hitlera?”), a jednom kao striptizetu (“Da li vam ja ličim na prostitutku?”).

Slutio je da će se odgovori okupljenih kretati u opsegu od “ličite na čoveka sa vizijom” do “ličite na čoveka sa televizije”. Odgovori su, međutim, bili sasvim drugačiji.

-Meni najviše ličite na “Posrnulu Madonu sa velikim dudama” – konačno se okuražio jedan posetilac da mu kaže na koga liči, jer je posetiocu od početka bilo sumnjivo što je mandatarov stilista za obilazak izložbe izabrao usku belu majicu koja je mandataru više isticala stečeno poprsje nego urođenu inteligenciju.

-Kakvu “Posrnulu Madonu…”? – pitao je mandatar, šokiran.

-Pa “Posrnulu Madonu sa velikim dudama” od Van Klompa – kazao je onaj.

-Šta bre!!! – viknuo je mandatar.

-“The Fallen Madonna with the Big Boobies” by Van Klomp – pokušao je onaj i na engleskom, a mandataru je postalo jasno kako je, zbog glupog stiliste koji je insistirao na onoj uskoj beloj majici, veoma kratak put od “lidera demokratskih promena” do “Posrnule Madone sa velikim dudama”.

Van Klompova “Posrnula Madona sa velikim dudama” je slika koja predstavlja glavni zaplet TV serije “Alo, alo”, a slike i jesu za izložbe, a ne za televiziju. Dok mandatar smatra da novinari jesu za izložbu, ali nisu za televiziju. Čudan neki čovek.

-Za sledeći obilazak izložbe obući crnu majicu, širu – zapisao ja mandatar u podsetnik, jerbo mu nikako ne prija da građanima liči na “Posrnulu Madonu sa velikim dudama” od Van Klompa.

Možda bi pristao da liči na “Posrnulu Madonu sa velikim rejtingom”, ako baš mora.

Mandatar je onda odustao od pitanja na koga liči, posebno jer je prvi sledeći posetilac rekao:

-Meni najviše ličite na Mišel Obamu!

Pa je mandatar prešao na logičke zavrzlame – u dnevniku Pinka izjavio je da devedeset odsto tekstova na izložbi nikada ranije nije video, da bi deset minuta kasnije novinarima izjavio: “Ovde nisam video nijedan ozbiljan argument ni o čemu i ni po jednom ozbiljnom pitanju”.

Iz toga se da zaklučiti da je mandatar za pola sata boravka na izložbi uspeo da pročita oko 2.000 tekstova koje nikada ranije nije video. Što je novi svetski rekord u brzom čitanju zidnih novina.

Najviše je komentarisao karikature što ukazuje da će se sledeća SNS izložba zvati ili “Karika koja nedostaje” ili “Karikaturista koji nedostaje”. Pošto će neki od zastupljenih karikaturista sigurno u međuvremenu makar privremeno nestati iz čitalačkog vidokruga.

-Pogledajte to: ja kao Hitler, ja kao Džihadi Džon, ja kao prostitutka… Ja kako bežim niz stepenište… – nabrajao je mandatar gledajući karikature.

-Ali premijeru, ovaj čovečuljak što beži niz stepenište niste vi, to je uobičajen znak koji pokazuje put za evakuaciju u slučaju požara! – upozorili su ga posetioci.

-Znam ja bolje od vas da sam tu prikazan kako bežim iz Vlade niz stepenice… Ali neka, to je dokaz slobode medija – objasnio je mandatar zagledan u tablu “Put za evakuaciju” u Galeriji “Progres”.

Osnovna prednost naprednjaka je što shvataju jedino apstraktnu umetnost, a da bi uopšte nešto shvatili to mora da im se nacrta. Ali nikako ne bi valjalo da im to nacrta Koraks, jer onda ništa ne shvataju.

Apstraktno slikarstvo odavno zbunjuje većinu čovečanstva, pošto ljudi misle da neka slika po kojoj je razmazana crvena boja sa ljubičastim linijama i plavim tufnama ne predstavlja ništa. I mogu pred njom da stoje tri sata ali nikada neće dokučiti zašto se slika zove “Polje kukuruza u suton” i košta 20 miliona dolara.

I reforme u Srbiji su jedan vid apstraktnog slikarstva – bar pet miliona ljudi gleda u to čudo, po kom su razmazani obrisi Vulina, Vučića, Babića, Tasovca i Marjana Ristićevića, misleći da to ne predstavlja ništa.

Jedino naprednjak stoji ushićen pred tom slikom koja se zove “Reforme u suton” i spreman je za nju da plati 20 miliona dolara u kešu. Koje, istina, trenutno nema, ali će ih nabaviti za dve, najkasnije tri godine.

Dok ostatak Srbije za tu sliku misli da su se slikaru slučajno razlile tempere.

Međutim, za razliku od apstrakne umetnosti naprednjak ne shvata lako shvatljive stvari vidljive golim okom, pa ako Koraks nacrta Čarlija Čaplina koji liči na Vučića, naprednjak će odmah viknuti: “Hitler!”

A ako Koraks nacrta Vučića kako sa sebe skida mrežaste čarape, fantomku i crvene cipele sa visokim potpeticama, što je metaforički prikaz skidanja odgovornosti za Savamalu, naprednjak će odmah viknuti: “Prostitutka!”

Tako da je Koraksu bolje da pređe na apstraktno slikarstvo. Mada tu tek ništa ne razumeju. Ali se prave da im je sve savršeno jasno.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.