Svečano otvoreni istočni krak Koridora 10 već je pun rupa, rupica, rupčaga, rupetina, kanjona i simpatičnih provalija.

Vozači koji su išli ovom deonicom kunu se da sem rupa na istočnom kraku Koridora 10 svakodnevno uočavaju i veći broj paranormalnih pojava o kojima nije bilo reči kada se premijer 30. decembra tu zadesio u punom pojavnom obliku i rekao: “Neka igre počnu!”

Misleći, verovatno, da otvara kompleks olimpijskih bazena, jer, priznaćete, koji normalan čovek bi precizno popamtio koju tačno crvenu vrpcu trenutno preseca od Svilajnca do Budisave i od toaleta do kupatila. Osobito kada mu se pričini da je koridor prepun omanjih bazena za takmičenja u plivanju na 50 metara delfin stilom.

Šoferi svedoče, na primer, da kad stanu iznad neke od novih rupa na novom Koridoru 10, iznutra se čuje nepoznati glas koji iz sve snage viče: “U cara Trojana kozje uši!”

-Šta kažeš, bre, rupo? – postave vozači potpitanje koridorskoj rupi, zapanjeni paranormalnom pojavom, a iz rupe se opet začuje nepoznati muški glas i ponovi ono isto.

-Kog Trojana, koje uši!? – pitaju se šokirani vozači, ali samo oni koji već nisu čuli priču o caru Trojanu, koji je imao kozje uši, pa kad god ga neki berberin ošiša, on ga pita šta je video.

I svaki berberin je iskreno govorio da je video kozje uši, te car Trojan naredi da ga brzopotezno likvidiraju. Zato što u vreme cara Trojana nije postojala televizija, jer bi onda bilo dovoljno samo da ga car Trojan skine sa programa ili prebaci na info kanal.

Ali, pojavi se jedan lukavi berberin, te ništa ne kaže caru posle šišanja, nego ode u brdo, iskopa rupu, zavuče glavu u nju i kako bi mu bilo lakše zbog tajne koju čuva, tri puta vikne: “U cara Trojana kozje uši!”

Posle iz rupe iznikne drvo i svaka frula napravljena od tih grana svirala je istu pesmu: “U cara Trojana kozje uši”.

Na kraju je celo građanstvo znalo da car ima uši s dizajnom koze, bez obzira što u Trojanovom carstvu niko nije hvatao N1.

Izgleda da je i neki od građevinaca sa Koridora 10 obilazio rupe i svašta vikao u njih, te je to zaintrigiralo vozače, ali ne i ministarku Mihajlović koja je rekla da na autoputu, a vrlo moguće i na ušima cara Trojana, nedostaje samo takozvani habajući sloj asfalta.

-A kad se habajući sloj asfalta nanese preko kozjih ušiju, one dobiju sasvim normalan oblik – rekla je ministarka uz poruku: “O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na habajući sloj asfalta posavetujte se sa lekarom, farmaceutom ili Krkobabićem”.

Postoji u Srbiji verovanje da ukoliko ni lekar ni farmaceut nešto ne znaju, najbolje vam je da se posavetujete sa Krkobabić Milanom, liderom Partije ujedinjenih penzionera Srbije, skraćeno PUPS, koji trenutno obavlja funkciju predsednika Partije ujedinjenih poštara Srbije, skraćeno takođe PUPS, a koja je nastala jer niko nije lud da registruje stranku pod nazivom: Partija uskraćenih penzionera Srbija. Skraćeno isto PUPS.

Krkobabić Milan zna sve da objasni, pa čak i neobjašnjive pojave, recimo: zašto je dobro da odeš na ručak sa džeparošem koji te upravo odžepario i planira da te časti ćevapima od tvojih para. Zna da objasni i otkud rupe u penzijama, a posebno zašto je dobro sa sopstvenim džeparošem napraviti predizbornu koaliciju.

Krkobabić je u međuvremenu postao i Krkodedić, pošto se svaki pametni deka i svaka pametna baka osećaju veoma skrkano merama štednje.

Svaki lider penzionera u zemlji uskraćenih penzionera, opet, obilazio bi rupe po Srbiji i u njih vikao: “U cara Trojana kozje uši!”, čisto da mu bude lakše, pošto je trenutno na vlasti zajedno sa ovlašćenim uskraćivačem penzionera.

Krkobabić, međutim, već dve godine ide okolo i naglas viče: “U cara Trojana kozje mleko”, a neretko mu se omakne da kaže: “Car Trojan je pravi car”. Što mu dođe pleonazam, pa nije isključeno da uskoro registruje Partiju ujedinjenih pleonazama Srbije. Skraćeno PUPS.

Liči na čoveka koji je ufasovao “stokholmski sindrom”, pa je počeo da se zbližava sa otmičarima deset odsto prinadležnosti sopstvenog članstva. Što njemu ne pada mnogo teško jer trenutno radi u pošti.

Te se Krkobabić pre neki dan zaputio pravo u Stokholm i zazvonio na vrata. Dvaput.

-Ko je sad u ovo doba? – zabrinuli su se u centrali SNS, što u prevodu znači: Stokholmski napredni sindrom.

-Krkobabić, garant! Poštar uvek zvoni dvaput! – procenio je lider SNS, koji je lidera PUPS-a (šta god to značilo) dočekao sa delegacijom u sastavu: rahmetli Bratislav i stariji Tomin sin.

Posle su lider SNS, rahmetli Bratislav i stariji Tomin sin sedeli za nekim širokim stolom preko puta delegacije PUPS, čiji članovi su jedino brinuli da im neko u prolazu ne drpi novčanik. Pa su sve vreme ćutali i držali ruke na šlajpiku. Sem Krkobabić Milana.

Sve se ipak završilo veselo – i Krkobabić sit i buđelari delegacije Partije ujedinjenih penzionera na broju. Čak je i rahmetli Bratislav, da bi relaksirao atmosferu kako samo on to ume, na kraju sastanka šeretski izjavio: “Volim ove penzionere što ovako lako kleknu”. A Krkobabić mu je šapnuo: “Ja nisam penzioner, ja sam iz pošte”.

Biti lider PUPS je svuda u belom svetu lagodna pozicija – možeš da obećavaš šta ‘oćeš: obračun penzija u nemačkim markama, popust na kupovinu babografa, aparata za merenje koliko je neko dobra baba, popust na kupovinu dedografa, aparata za merenje koliko je neko dobar deda, povećanje mirovina do 70 posto ličnog dohotka Jorgovanske Tabaković i slično – jer su izgledi da probiješ cenzus ravni nuli.

Ali u Srbiji je to daleko komplikovanije. Prvo nateraš jednu vladu da poveća penzije, pa onda podržiš sledeću vladu da smanji penzije, iako ona vlada što je smanjila penzije uporno kuka na onu prethodnu vladu što je povećala penzije.

Za te kopernikanske obrte uvek možeš nađeš neko opravdanje. Recimo, kažeš da si u svim vladama bio Trojanski konj, te je nekako i logično da na kraju završiš na dvoru cara Trojana.

Pa ne treba isključiti mogućnost da će vaskoliki penzioneri Srbije uskoro iskopati rupe, čak i van Koridora 10, složno u njih zagnjuriti glave i vikati: „U Trojanskog konja kozje uši!“