Portir u Vladi Srbije prošle noći umalo nije dobio fras kada je ugledao jednog belobradog tipa kako ulazi na glavna vrata. “Ko bi rekao da će državni udar da bidne baš u mojoj smeni?” - uzdahnuo je portir ubeđen da se zloglasni Cvetković Mirko upravo vraća na velika vrata, pod okriljem noći.
Preturao je po fioci jer su mu negde ostavili zapisan broj mobilnog telefona Stivena Sigala, za slučaj nepredviđenih situacija, ali nikako nije mogao da ga nađe.
Kolumne Draže Petrovića
– Ako se nešto vanredno desi, Sigal je u gradu. Nastupa pre Lepe Brene – rekao mu je ministar policije na jutarnjem brifingu štaba za vanredne situacije tokom novogodišnje noći, ali ko za inat, broj Sigalovog mobilnog ko da je u zemlju propao. Sećao se jedino da mu je ministar upisao Sigalov broj na dnu naslovne strane Informera, ali ko zna ko je tokom dana uzeo Informer “samo da pogleda” i nikada ga nije vratio.
Međutim, ni sam nije znao kako, pronašao je broj mobilnog Lepe Brene.
– Halo! Dobro veče, Breno, zovem iz Vlade! Da nije negde u vašoj blizini Sigal!? To je onaj što peva pre vas – pitao je portir Jahić Fahretu.
– Joj, bolan, završio čovek tezgu, otišao na neki dernek s jaranima! – rekla je Beautiful Brena.
– Breno, a kažite mi, molim vas, kako vi stojite sa borilačkim veštinama? – pitao je portir.
– S borilačkim veštinama!!! Joj, bolan, nikako!
– Je l’ znate bar osnove aikida?
– Kakav, bolan, aikido! Znam moravac! Znam i neke sevdalinke! I tako neke stvari, domaće – rekla je Lepa Brena kojoj su se odavno smučile te državne tezge: “Kod Tita je bilo važno da pevaš, sada traže i aikido!” – rekla je Brena i zatim opsovala na tečnom bugarskom.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.
Portir je onda video da nema kud – mora da se preda belobradom.
– Cvetkoviću, đe baš sad! Pa Nova godina je, majku mu! – rekao je portir držeći ruke uvis.
– Šta vam je, bre, čoveče! Koji Cvetković, ja sam Deda Mraz! – uzviknuo je Deda Mraz.
– A prezime? – pitao je portir.
– Pre zime!? Pa ja se zovem Deda Mraz i pre zime i posle zime! Nemam ja zimsko ime! – bio je ljut Deda Mraz.
– Znači, niste Cvetković? Ja umalo da zovem Stivena Sigala! – objasnio je je portir, s vidnim olakašanjem zbog pozitivnog razvoja situacije.
– Aman, čoveče, raznosim poklone! Nemam vremena za holivudske akcione filmove B kategorije – rekao je Deda Mraz koji je te noći u Beogradu konačno saznao šta znači izraz: “Rasturiću te ko bugarsku skupštinu!”
Prolazeći pored srpske skupštine zatekao je impresivnu količinu Bugara koji su Lepoj Breni, svaki ponaosob, lepili trista evra na čelo. Jedan je pokušao da zalepi 300 evra na čelo i Stivenu Sigalu, ali je dobio neočekivan udarac nogom u glavu iz okreta. Te je završio u privatnoj klinici gde je, te noći, na radost Siniše Malog, potrošio 750 evra na odeljenju traumatalogije. A samo transfer do kliničkog centra u Sofiji koštaće ga dodatnih 580 evra.
Premijer Vučić je u isto vreme u zgradi Vlade vrteo TV kanale i shvatio da ga prvi put u novijoj istoriji celo veče nema ni na jednoj nacionalnoj frekvenciji, jerbo sve zna, jedino ne zna da peva. A koncept TV programa evropske Srbije, od RTS-a od Pinka, bio je osmišljen tako da su u njemu mogle da učestvuju samo osobe koje znaju sve reči pesme “Ide Mile lajkovačkom prugom”, sve balade Džeja Ramadanovskog i kompletan repertoar Harisa Džinovića iz rane faze.
– Uvežbati za sledeći doček dve do tri pesme Džeja, Saše Matića i Mire Škorić. Pod obavezno naučiti “I tebe sam sit kafano” od Harisa, a naročito “Moji su drugovi, biseri rasuti…” od Bajage!” – zapisao je premijer Vučić u lični tefter sa planovima za sledeću godinu, boldujući tajni recept za osvajanje novogodišnjeg televizijskog programa evropske Srbije.
I sam je više verovao u Božić Batu (Gašića), nego u Deda Mraza, dok mu portir nije javio da ovaj upravo hita ka njegovom kabinetu.
– Imao sam isti takav džak pre tri i po godine! Bio je pun glasačkih listića. Ja, znate, više verujem u moć glasačkih listića nego u moć novogodišnjih paketića – rekao se premijer kada je ugledao Deda Mraza sa džakom na ulazu u kabinet.
Setio se i kako je pre neki dan urlao na Kori Udovički kada je čuo da ima plan da podeli paketiće, jerbo je njegov reformski koncept jasan – ako je smanjio penzije i plate onima sa pravom glasom, koji će moj paketići deci, osobama bez prava glasa. “Nek im kupe baba i deda paketiće, ko ih šiša” – ukorio je Kori.
Onda je otvorio paketić i osetio prijatno tutnjanje pritiska 300 sa 200.
– Šta je ovo!? Deda Mraze, pa vi niste normalni! – zapanjio se premijer Vučić kada je iz paketića izvukao Olju Bećković u pratnji hora Viva Vox.
– Zašto!? Pa zar niste pre neki dan rekli: “Nedostaje mi Utisak nedelje”. Ja ispunjavam želje! – rekao je Deda Mraz, kome niko u karijeri nije rekao da nije normalan, a niko u karijeri mu nije rekao ni da mu se ne sviđa poklon.
– Ma dajte, bre, čoveče! Prvi put u novijoj istoriji naš narod čeka 2016. godinu, a vi mi donosite Olji Bećković u pratnji hora Viva Vox! Pa je l’ znate da sam ja tu bandu rasturio ko bugarsku skupštinu – rekao je premijer, pre nego što mu je Siniša Mali javio da su Bugari upravo ušli u Dom narodne skupštine jureći Lepu Brenu za autogram.
I tako je to bilo…
Sinko, čuvaj se brkatih žena i ćosavih muškaraca – znale su da kažu naše bake, prabake & čukunbake, te nije ni čudo da srpski narod i dan-danas natpolovično veruje u Deda Mraza. Pola Srbije živi pod parolom “Budućnost u koju verujemo”, a druga polovina pod geslom “Deda Mraz u koga verujemo”.
Kad smo bili mali Deda Mraz je bio naš zimski heroj – nismo primećivali ništa sumnjivo čak i kada bismo osetili da bazdi na neku domaću brlju. Ili kada bi krajičkom dečjeg oka, takozvanim perifernim vidom, primetili da Deda Mraz mnogo liči na onog komšiju sa trećeg sprata.
– Jes’ ti to čika Žiko? – pitali bismo Deda Mraza.
A čika Žika, onaj komšija sa trećeg sprata, dubokim glasom bi odgovarao: “Koji Žika? Ho-ho-ho…”- hohohokao bi Žika, podelio paketiće, stukao dve komovice koje je keva spremila za obloge kad imamo temperaturu, i otišao dalje.
Deda Mraz, naime, nikada nije bazdio na koka-kolu. Tako da, kad smo bili mali, nismo mogli da posumnjamo da je Deda Mraza izmislila upravo “Koka-kola”. Mogli smo da se kladimo da je Deda Mraz izum kreativnog tima neke fabrike lozovače, komovice, pelinkovca ili šljivovice. Ko bi rekao da je dobroćudni debeljko kokakoličar?
Tek, kad smo porasli, shvatili smo da novogodišnja atmosfera počinje kada “Koka-kola” lansira novi spot – iz tih spotova doznajemo da je Deda Mraz, u stvari, kamiondžija.
– Pa šta, sine! Kamiondžija je bio i rahmetli Elvis Prisli – kažemo dražesnim mališanima u sopstvenom vlasništvu, jer nas u poslednje vreme ništa ne čudi. Čak ni mogućnost da je Deda Mraz visokokvalifikovani keramičar.
– Ali, sto mu gromova, gde su mu irvasi? – pitaju nas mališani, stvorenja koja znaju biti daleko bistrija od nas.
– Ajd, marš u sobu! – odgovaramo na ovo logično pitanje pedagoški.
Deda Mraz, primećujemo i mi odrasli odokativno, uopšte ne vozi sanke, nego ima ceo vozni park šlepera kojima razvozi “koka-kolu” u pakovanjima od dve litre, pola litre, te u konzervama. Kroz bespuća kojima Deda Mraz vozi abnormalne količine “koka-kole”, putevi su besprekorno očišćeni, tako da do poslednjeg dana stare godine nismo sigurni da li će on uopšte stići u Srbiji.
Da je stigao u Srbiju, poverovali bismo jedino ukoliko se pojavi “Koka-kolin” spot na kome je Deda Mraz sa kolonom šlepera zaglavljen na magistralnom putu Valjevo-Loznica ili na autostradi kod Feketića, gde mu u pomoć pristižu tenkovi i onaj ovlašćeni državni volonter Gorske službe spasavanja.
Srpsku ljubav prema Deda Mrazu prva je provalila Demokratska stranka pa je jednog njegovog dvojnika držala cele četiri godine na funkciji premijera. Na njegovo mesto spletom neverovatnih okolnosti, međutim, došao je Ivica Dačić. On, pak, uopšte ne liči na Deda Mraza, više podseća na raspevanog irvasa, ali je spletom još neverovatnijih okolnosti rođen 1. januara. Tako da smo posle premijera koji liči na Deda Mraza, dobili premijera koga je, očigledno, pre 50 godinu doneo Deda Mraz lično, jer je promašio put za Niš i završio u slobodarskoj Žitorađi.
A onda je stigao Deda Mraz u koga verujemo. I on je prvo bazdio na neku četničku brlju, a onda smo shvatili da je markantni kokakoličar. Stranku je, istina, napravio od veće skupine irvasa. Njegovi irvasi znaju da vuku sanke, ali je problem nastao kada su pomislili da sem što znaju da vuku sanke, znaju i put.
Srećna Nova godina!
