Ljudi koji tvrde da su ih oteli vanzemaljci crtali iskustva

Nauka 04. sep 201620:17 > 20:23
Izvor: morgueFile

Jeste li se nekad zapitali ko je, za ime svijeta, smislio da vanzemaljci u filmovima izgledaju pomalo kao ljudi – samo sa velikom glavom, ludjačkim očima i ljigavim tijelom?

Ja jesam, i to me stvarno izluđuje; kad već razmišljate o vanzemaljskom životu, zašto biste bili tako lijeni dok zamišljate kako on izgleda? Prosto mi to ne ulazi u glavu.

Za VICE piše Paul Douard, tekst i fotografije prenosimo u cjelosti.

Pokušao sam da izguglam to pitanje , ali moja pretraga nije iznjedrila zadovoljavajući odgovor. I tako sam odlučio da se obratim ljudima koji tvrde da su imali pravi pravcati bliski susret treće vrste i zamolim ih da mi nacrtaju to iskustvo. Nadao sam se da će bar jedan od njih prikazati vanzemaljca koji ne liči na žabu. Nijedan od njih nije. Da li to njihove priče čini uvjerljivijim ili koncept o čovekolikim vanzemaljcima manje glupavim, prepustiću vama da sami odlučite.

Evo nekih od tih crteža, zajedno sa kratkim intervjuima sa ljudima koje su “oteli vanzemaljci”.

VICE

Luizin crtež o njenom iskustvu

LUIZA, 56

Možete li mi reći nešto o tome kako ste bili oteti?

Luiza: Bilo je to 1997. godine – tada sam imala 37 godina. Probudila sam se usred noći paralisana. Meni zdesna nalazila su se dva mala vanzemaljaca. Ne mogu da objasnim zašto, ali nisam bila uplašena. Bila sam izdignuta horizontalno iznad kreveta i lebdjela ka zatvorenom prozoru. Sljedećeg trenutka sam se obrela na veoma hladnom stolu okružena dvojicom malih vanzemaljaca i trećim, mnogo većim stvorom, koji mi je stajao kraj stopala. Njegovo tijelo mi je bilo kao u izmaglici, ali sam odjednom shvatila da sam ga već vidjela prije 20 godina, u nečemu što sam tada mislila da je košmaran san. Uz pomoć regresivne terapije, shvatila sam da su me oni već posetili ranije, ali sam uvek mislila da su samo duhovi u mom snu koji se ponavlja.

Šta su uradili?

Vještački su me oplodili i kad sam se našla nazad u svom krevetu, znala sam da sam trudna. Nisam realno mogla da budem, zato što sam nosila spiralu i prolazila sam kroz razvod. Ali tokom hitno zakazanog pregleda kod ginekologa, on mi je potvrdio da jesam trudna. Noć prije zakazanog abortusa, pomolila sam se Bogu i Djevici Mariji da mi pomognu. Sljedećeg dana sam se probudila ponovo zadovoljna. Otkazala sam abortus.

Šta mislite da se desilo da zatrudnite?

Mislim da su uzeli spermu mog bivšeg muža i potom genetski modifikovali njegov DNK. Imam tri sina – dvojica su potekla odatle. Obojica su mi veoma dragi. Nikad nisam patila tokom tih otmica. Da nam ta stvorenja žele neko zlo, odavno bi nas već napala.

VICE

Stefanov crtež njegovog iskustva

STEFAN, 41

Šta mi možete reći o svom susretu sa vanzemaljcima?

Stefan: Dogodilo se to 24. marta 2010. godine, poslije moje noćne smjene u bolnici gdje radim. Oko četiri izjutra, prošao sam kolima kroz kapiju bolnice na putu kući, kad me je zaslepeo svetlosni bljesak. Za djelić sekunde sam se našao na nekom drugom mestu – obreo sam se na planini, a u njenom podnožju nalazilo se nekakvo jezero. Odjednom se na nebu pojavio ogroman svemirski brod, dok je sa zemlje počelo da blješti još veće svijetlo. To je sve čega se sećam. Sledeće što znam, ponovo sam se našao za volanom svojih kola, prolazeći kroz glavnu kapiju. Kad sam izašao napolje, zaustavili su me policajci, koji su mi rekli da me traže. Ispostavilo se da me nije bilo tri dana. Nemam pojma šta se desilo.

Da li ste vidjeli vanzemaljce?

Mislim da nisam, ali sam na onoj planini video neke osobe koje su izgledale čovjekoliko, samo što nisam mogao dobro da im vidim ili zapamtim lica. Mislim da ta bića mogu da nam pomute um i da nas natjeraju da mislimo na nešto drugo.

Jesu li na vama ostali nekakvi fizički tragovi?

Nekih mjesec dana sam imao tri tačkice na desnoj šaki, činile su trougao sa razmakom od po dva centimetara između. Prve nedjelje me je mnogo boljelo – kao nekakva opekotina koja nije htela da se zaliječi. Posle tog iskustva, neprestano imam osećaj da me neko posmatra.

VICE

Emilin crtež njenog iskustva

EMILI*, 57 (Ime promijenjeno)

Čega se sjećate da vam se desilo?

Emili: Imala sam 17 godina i moj dečko i ja smo proveli noć u mojoj kući. Moja majka nam je te noći dozvolila da prespavamo u dnevnoj sobi – što moj otac nikad ne bi dopustio, ali on je radio noćnu smjenu. Nas troje smo proveli veče ćaskajući u dnevnoj sobi. U jednom trenutku počela sam da čujem nekakvo uporno lupkanje, koje moja majka i moj dečko nisu mogli da čuju.

Svi smo oko ponoći otišli na spavanje. Ta buka se isprva pojačala, a potom prigušila. Moj dečko nije čuo ništa i odmah je zaspao. Ja sam bila prestravljena, osećala sam kao da se vreme oko nas zaustavilo. Zatvorila sam oči i kad sam ih ponovo otvorila, videla sam nekoliko malih stvorenja u odori sa kapuljačama kako kruže oko kreveta. Nisam mogla da im vidim lica.

Šta je bilo s vašim dečkom?

Pokušala sam da ga probudim drmusanjem, ali on nije mogao da se probudi. Zato sam istrčala iz dnevne sobe i pobegla u svoju. Nekoliko minuta kasnije, čula sam ključeve u bravi glavnih vrata – odjednom je bilo sedam ujutro i moj otac se vraćao iz noćne smjene. Izgubila sam skoro šest sati svog života – ne znam šta se desilo od trenutka kad sam drmusala dečka i otrčala u svoju sobu. To je bilo najtraumatičnije u vezi sa svim.

Šta ste radili sutradan? Jeste li ispričali to nekom?

Bila sam toliko ljuta na svog dečka što se nije probudio da sam raskinula sa njim i nisam ga od tada vidjela.  Ali nikoga nije probudila buka – u kući su još bili moja baka, sestra, majka i dečko. Trebalo mi je dugo vremena da se nakanim da ispričam nekom. Od tog iskustva se osećam kao zamorče – kao da me je neko iskoristio i narušio moj tjelesni integritet.

VICE

Mirijamin crtež njenog iskustva

MIRIJAM, 60

Možete li mi opisati svoje iskustvo?

Mirijam: Desilo se 1987. godine, dok sam bila na odmoru u jednom zamku u Šamoniju, u francuskim Alpima. Neposredno pre nego što sam zaspala, čula sam nekakvo kliktanje. Kad sam se probudila, vidjela sam da je krovni prozor na tavanici iznad mene otvoren i da se kroz njega s neba spušta nekakva vrpca – završavala je u mojim genitalijama. Oko te vrpce su lebdjela dva mala bića. Mogla sam da pomeram jedino oči i nisam razumjela šta se dešava.

Nisam bila naviknuta na taj osećaj – studirala sam informatiku i bila sam veoma strastveni ljubitelj astronomije. Članica sam Astronautičkog odbora Aero-kluba Francuske – francuskog avijatičarskog društva. Naviknuta sam na to da razumem svemirske fenomene – ili makar neke njihove dijelove. Tu mi ništa nije bilo jasno.

Imate li neku predstavu šta su vam radili?

Da, posle podvrgavanju regresivnoj terapiji sa hipno-terapeutom. Videla sam sebe kako ležim na stolu u ogromnoj providnoj kupoli, dok su me potpuno prekrivali nekakvom želatinastom masom. Bila su prisutna sitna bića, baš kao i veća, a vrpca je i dalje bila u meni – ulazila mi je pravo u desni bubreg, što me je boljelo. Lebdela sam neko vreme iznad stola, a to je bio neverovatan osećaj.

Pominjali ste da se sećate i nekog drugog iskustva?

Da, to je bilo drugi put u istom zamku, kad sam kroz krovni prozor na nebu mogla da razaznam crn svemirski brod. Potom sam se opet stvorila nazad u kupoli sa malim vanzemaljcima, ali i sa jednim krupnijim bićem, koje je pomalo ličilo na bogomoljku. Stajalo je na kraju stola i pokušavalo da me umiri, što mu je na kraju uspjelo. Nisam mogla da se pomjerim i ne znam šta su mi radili, sve dok nisam prošla kroz tunel pun svjetla i našla se ponovo u svom krevetu. I da. To vam je otprilike to.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.