U petak će u školske klupe, sa svojim vršnjacima, sjesti i djeca-migranti koji su na svom putu ka zapadnoj Evropi ostali "zaglavljeni" u Srbiji. Najveći problem mogla bi biti jezička barijera, jer prevodilaca nema, a nastavni jezici su engleski i srpski.

Prvog septembra školsko zvono u srpskim školama zazvonit će i za 700 dece migranata. Njih 96 iz kampa u Krnjači sjeti će u klupe beogradskih škola. Imre i Hamid su uzbuđeni pred početak školske godine, iako ih brine to što nisu savladali srpski jezik.

“U početku sam vrlo malo razumeo. Nastaviću da učim, jer je to važno za mene sada kada su granice zatvorene. Ukoliko se ne otvore, moraću da ostanem ovde”, rekao je Hamid.

“Obrazovanje je važno, ali ja ga trenutno nemam. Želim prvo da naučim nešto i postanem neko – doktor, inženjer ili slično. Učiću ovde, ali pokušaću da odem u drugu državu. Ne znam kakva je moja budućnost”, navodi Imre, dječak iz Afganistana.

Ministarstvo prosvjete za njih je pripremilo poseban model obrazovanja po uzoru na evropske zemlje. Jezička barijera može biti problem, jer nastavu neće imati na maternjem jeziku.

“Nastavni jezici će biti i srpski i engleski. Mi nemamo za sad dovoljno sredstava da bi kao Austrija mogli da pojačamo taj rad, jer deca dolaze gde ne znate koji razred završe, gde ne znate šta su objektivno naučili, gde su mnogo pauzirali. Znači, kada bi u tim kampovima mogli da imamo i osnažimo, recimo, iz donacija bar, jer nemamo para ni za dovoljno naših ljudi. Verujte, to je pošteno da kažemo. I ovo što radimo je ogroman napor države”, kaže ministar prosvjete Mladen Šarčević.

Prvi migranti na časove su krenuli još prošlog proljeća. Imali su prevodioce i psihološku podršku, uz podršku UNICEF-a i nevladinih organizacija. Plan nastave bio je usklađen sa njihovim aktivnostima u prihvatnim centrima.

“Mali broj dece je i tokom prošle školske godine pohađao nastavu, a istovremeno i van te zvanične školske godine u svim centrima za azil i u svim prihvatnim centrima organizuju se kreativne radionice za decu kao i takozvano neformalno obrazovanje pa mali migranti uče da slikaju, uče matematiku, uče jezike”, priča Ivan Mišković iz Komesarijata za izbjeglice.

Imre i Hamid će krenuti u OŠ “Branko Pešić” u Zemunu koja je specijalizovana za obrazovanje marginalizovanih grupa. Izuzev časova srpskog, ostatak nastave će pohađati sa romskom djecom koja većinski pohađaju ovu školu.

Po završetku školovanja, Hamid i Imre bi trebalo da dobiju potvrdu o postignutom znanju koju mogu da koriste ako im se ispuni želja da stignu u neku od zemalja Evropske unije.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.