"Politika je postala roba i sad neće neka javna ličnost da kaže mišljenje za ili protiv, a da se ne naplati. I ja mogu da kažem nešto, ali moram da naplatim. Ideje su umrle. One su ostale krajem devedesetih, predsednici velikih država su biznismeni i nikom nije važno da se bavi ideologijom nego biznisom", smatra muzičar i pisac Nele Karajlić.

On smatra da politika nije krajnji cilj već je ambijent u kome se razvija društvo.

“Ja se nadam da se ljudi sve manje svađaju zbog politike, danas nema tog penjenja, a možda nema druge strane. Parlament je smišljen da se te strane kanališu da se mi ne bismo tukli po ulicama”.

Nele Karajlić navodi da je i Top lista nadrealista vezana za politiku i dodaje da bi bez poliitke bilo “kao poslastičar bez kolača”.

“Drugo je kad se bavite politikom u kontekstu vaše pjesme ili serije, nezahvalno je kad umjetnike pitate za dnevnopolitičko mišljenje, mi se time ne bavimo. Ja mogu da dam sud o nekoj opštoj situaciji, ali to nije sud kompetentnog čovjeka”.

Nele je komentarisao i istorijsko pomirenje Sjeverne i Južne Koreje, rekavši da nije tu mnogo stvar do dva predsjednika, već da se mnogo više pitaju velike sile.

“Svirao sam u Južnoj Koreji, znam taj mentalitet i strah od sukoba, svest šta im se dogodilo. Oni su slični nama, njihov strah je rezultat sukoba svetskih sila. Nadam se da će nas da ostave na neko vreme da se pomirimo sa svima. To što će se oni danas rukovati ne znači da sledeće godine neće zveckati oružjem. Ne verujem da ima čoveka koji bi dao komandu da se ta bomba lanisra ili da počne svetski rat”.

On je rekao da je sviranje u Koreji na njega ostavilo snažan utisak.

“Njihov model života je zapadni, zanimljivo je kako snažnu strast oni kriju u sebi, sjajna dvorana, prepuna ljudi koji su ozbiljni, onda erupcija emocija, kad krene svirka oni svi skoče. Problem je što skrivena strast može da se upotrebi u kontra smeru”.

Nova knjiga o Beogradu i Dorćolu, porodici u vihoru 20. veka

Nova knjiga Neleta Karajlića Solunska 28 izaći će 17. maja. Knjiga je vezana za Beograd i Dorćol jer je želeo, kaže, da vidi kako će publika reagovati na nešto što nije autobiografija.

“Tu se krije istinita priča. Moj pradeda je došao i podigao kuću, ona posle svega ima istu adresu. Porodica se razvijala u više pravaca, priča koju pišem je biografska na samom početku. Prvi deo se završava 1918, pratimo razvoj jedne izbegličke porodice, muž je bežao iz Prahova, njegova supruga je bežala iz Austrije. Našli su se u Beogradu, kao ja kroz neku silu prilika. Rešili su da naprave svoj život u Beogradu”.

Moje iskustvo je da čovek stalno pada i stalno se diže, navodi Karajlić i dodaje da je pitanje koliko ima želje za životom i sa koliko snage ulazite u novi krug.

“Cela dramaturgija knjige je vezana za uspone i padove, za strast koju Srbi imaju za novcem i za ljubavlju”.

U knjizi se fikcija meša sa istorijom, pojavljuju se i istorijske ličnosti kojima je oisac dao nadimke. On je ispričao za N1 kako izgleda proces pisanja romana.

“Kad čovek uđe u roman isključi se iz realnog sveta, stvara svet u glavi, idealne uslove za pisanje je imao Andrić za vreme rata, sedite, gledate strahote i stvarate novi svet, jer mislite šta je razlog tim strahotama. Ja sam više vezan za moje noćne seanse koje liče na meditaciju, taj kontakt sa samim sobom preko pisanja je najzanimljiviji kad se kreira. Lud si i odsutan i svi u klući te gledaju kao opaljenog. Ja sam ovde došao 1992. i počeo sam da tražim stan. U toku traženja stana zvala me je rođaka i rekla ti imaš kuću u Beogradu, majka i otac su mi to prećutali, što govori o moralnom kodeksu koji je bio za vreme komunizma. Kad sam ja proverio stanje s tom kućom video sam da su te familijarne veze vezane u posebne čvorove. Ta uzbudljivost kada sam ja video koliko elementata ima u toj kući ja sam rekao moraću o tome da napišem roman”.

Strogo je zabranjeno preuzimanje sadržaja, vijesti, videa ili fotografija bez dozvole. N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.