Dvadesetak izbjegličkih porodica koje žive u Rakovici strahuju da će ostati bez krova nad glavom. Objekte koje su 2004. izgradili od humanitarne pomoći, sada, kako tvrde, Komesarijat za izbeglice hoće da legalizuje u svoju korist.

Stanari kažu da im se nudi da sklope ugovor po kom će u svojim kućama živjeti kao podstanari sa pravom otkupa poslije šest mjeseci. Iz Komesarijata za N1 kažu da izbjegli ne mogu biti vlasnici kuća i da se time stvaraju uslovi da to postanu.

Prijeti li stanarima u Bulevaru Patrijarha Pavla podstanarski život u sopstvenoj kući? Jedan od stanara kaže da bi poslije 14 godina, koliko je prošlo od kada je uz pomoć humanitarne donacije UNHCR-a izgradio kuću, sada sa porodicom mogao da završi na ulici. Krivac za to je, kako tvrdi, Komesarijat za izbjeglice koji od stanara traži da se objekti prepišu njemu.

“Plaćamo Infostan, plaćamo i struju i dobijamo od opštine rešenje da oporezuje imovinu i mi svake godine to plaćamo, međutim, sada je došlo da Komesarijat hoće da su ovo njihovi stanovi, da mi moramo potpisati ugovor s njima da su oni stanodavac, a da mi budemo podstanari u svojim stanovima. Ko je ovlastio Komesarijat da on meni prodaje međunarodnu humanitarnu pomoć? Ako ja kupujem međunarodnu humanitarnu pomoć, onda to nije humanitarna pomoć”, kaže Dragan Miljević, izbeglica iz Hrvatske.

U Komesarijatu za izbjeglice kažu da su stanari objekte dobili u sivoj gradnji i da zato i nisu njihovi vlasnici, već korisnici.

Predloženim ugovorom, kako tvrde, stvaraju se uslovi da dobiju vlasništvo nad stanovima.

“Oni na to imaju pravo po Zakonu o izbeglicama koji im omogućava da sklope ugovor kojim će prvih šest meseci plaćati zakup od 120 dinara po m2, a zatim ući u otkup stanova. Cena otkupa je povlašćena i svi imaju pravo na popust od 50 odsto od tržišne, a korisnicima u Rakovici s obzirom na to da su objekte dobili u sivoj fazi, dakle, sami su završavali unutrašnje radove, računa se uloženo i po Zakonu imaju pravo na dodatnih 40 odsto popusta na već umanjenu cenu”, navode u Komesarijatu.

Kuće koje smo izgradili su u našem vlasništvu, objašnjava Dragan Miljević. Kaže da to potvrđuje i aneks ugovora koji su potpisali sa donatorom humanitarne pomoći. Zato nadležnima u Komesarijatu poručuje da krše Zakon.

“Oni hoće da izvrše legalizaciju na svoje ime i u svoju korist, a onaj ko izvrši legalizaciju u svoje ime, on je i vlasnik imovine, pa kako on može meni pomoći, ako on vrši legalizaciju na svoje ime pa da pomogne meni da postanem ja vlasnik. Oni nemaju ni jedan dokument, ni jedan papir, ništa preko njih nije išlo, oni su čak i potpisnici sporazuma, kao svedok da je ovo samoizgradnja”, naglašava Miljević.

Iz Komesarijata odgovaraju da je sve propisano zakonom iz 1992., koji je u međuvremenu mijenjan, ali su i dalje ostali jasno određeni načini otkupa stanova i povlašćene cijene.

“Plašim se ove države, jer država hoće da mi otme stan iskreno da vam kažem. Komesarijat, da li je on osnovan da on pomaže izbeglicama ili da otima imovinu izbeglicama, pa da nam prodaje tu imovinu”, kaže Miljević.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVOna ovom linku.