Toliko loš da je dobar - ako ste nekad ovako opisali neki film koji ste gledali, onda imamo dobre vijesti za vas: Vjerovatno ste natprosječno inteligentni.

U proteklim decenijama zaista je izašlo mnogo takvih naslova, a obzirom da nikada na N1info nismo iznosili spojlere – tako nećemo ni ovaj put, stoga niti jedan film nećemo imenovati.

Suštinski priča ide ovako: Lošu knjigu ili neslušljiv album ćete ostaviti, možda čak i zapaliti ako ste fan autora, no film koji je toliko loš da je dobar ćete gledati nekoliko puta.

Umjetnost redundancije rekli bismo.

Akademska zajednica je istražila ovaj fenomen i objavila ga u časopisu “Poetics”, a studiji su dali naslov “U osnovi funkcije, pregled stavova, iskustvena dimenzija odgovora”.

Suštinski, jako je paradoksalno da neko ko pogleda užasno loš film, sramotan u određenoj dimenziji – nađe neko zadovoljstvo u njemu.

To je stav i Keyvana Sarkhosha, doktora na Max Planck institutu. U filmskoj industriji postoji izraz “trash”, ili prevedeno na naš – smeće, kojim se opisuju jeftini filmovi bez poente, ali – na koje se lako navući, upravo zato što su loši.

Ljudi koji gledaju ovakve filmove, te im daju “fore” za dublju analizu, plot, dijaloge, radnju i slično – daleko su od mainstream kulture, te su dosta inteligentiji od prosječnih posjetitelja kino dvorana ili filmofila.

“Tu su u pitanju ljudi sa iznadprosječnim nivoom obrazovanja koji su kulturni svaštojedi. Takve ljude ne interesuju tradicionalne granice, niti popularne stvari”, objašnjava Sarkhosha, koji je u istraživanju naveo da upravo natprosječno inteligentni i obrazovani ljudi daju višestruku šansu filmovima koji to ne zaslužuju, do te mjere da se polemike vode na blogovima i društvenim mrežama.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.