Lideri Evropske unije nastavili su samit u Briselu, produžen za jedan dan, pošto još nisu postigli kompromis o budžetu Unije i o fondu za oporavak od krize izazvane epidemijom koronavirusa.
Njemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da lideri možda neće uspjeti da postignu dogovor ni danas. Dvodnevni samit trebalo je da bude završen juče. Maratonski pregovori o budžetu EU od 1,85 hiljada milijardi eura i fondu za oporavak od najteže krize u dužem vremenskom periodu ukazali su na duboka neslaganja među članicama bloka 27 zemalja.
VEZANE VIJESTI
Kontrola potrošnje novca
Merkel je jutros rekla da “ima dosta dobre volje, ali i puno pozicija”.
Razlike su bile toliko velike da je nastavak razgovora pomeren za nekoliko sati, pošto su male grupe radile na novim predlozima za kompromisno rešenje.
Pandemija koronavirusa suočila je Uniju s najtežom recesijom u njenoj historiji. Prema najnovijoj procheni, ekonomija EU će ove godine imati pad od 8,3 odsto. Od poslhedica zaraze korona virusom do sada je, prema zvaničnim podacima, umrlo oko 135.000 građana Unije.
Evropska komisija je predložila fond za oporavak od 750 milijardi eura, dijelom zasnovan na zajedničkom zaduživanju, iz kojeg bi sredstva bila poslata u vidu zajmova i grantova zemljama kojima su najviše potrebna. Taj fond nije dio sedmogodišnjeg budžeta od hiljadu milijardi eura oko kojeg su se lideri sukobljavali mjesecima prije nego što je epidemija pogodila Evropu.
Sve države se slažu da treba da pomognu, ali bogatije zemlje na sjeveru, predvođene Holandijom, žele stroge kontrole potrošnje novca, dok teško pogođene članice s juga, kao što su Italija i Španija, navode da takve uslove treba zadržati na minimumu.
Merkel i predsednik Francuske Emmanuel Macron sinoćnje usijane pregovore napustili su s liderima takozvanih “škrtih država”, među kojima su Holandija, Austrija, Švedska i Danska. Holandski premijer Mark Rutte jutros je rekao da su Merkel i Macron “otišli loše raspoloženi”.
Lideri četiri “škrte” države razgovarali su jutros s domaćinom samita, predsjednikom Evropskog savijeta Charlesom Michelom, ali se ispostavilo da šanse za postizanje brzog napretka nisu velike. Merkel i Macron su odbili da ublaže svoje predloge za pomoć, dok su Rute, austrijski kancelar Sebastian Kurz i lideri Švedske i Danske ostali pri svojim zahtjevima.
Mnogi vide Ruttea kao predvodnika te četiri zemlje. Iako je dugo bio poznat kao neko ko gradi mostove, ovog vikenda se njegov čvrst stav u pregovorima tumači kao glavna prepreka rešenju. Rutte i njegovi saveznici insistiraju da reforme tržišta rada i penzionog sistema budu povezane sa dodelom sredstava tako da EU može da nadgleda i da obustavi projekte iz fonda za oporavak ako bude potrebno.
Predstoji dug put
Premijer Italije Giuseppe Conte rekao je tim povodom da Rutte “ne može da traži (od Rima) sprovođenje konkretnih reformi”.
“Jednom kada (pomoć) bude odobrena, svaka zemlja će predstaviti svoje predloge”, kazao je Conte.
Austrijski kancelar Kurz rekao je da vjeruje da je dogovor moguć, ali je ocijenio da predstoji “dug put”, prenijela je agencija APA.
Rutte želi da se napravi i veza između pomoći EU i stanja u oblasti vladavine prava u članicama koje dobijaju sredstva, što je očigledno usmereno protiv Poljske i Mađarske, zemalja s desnim populistima na vlasti koje mnogi u Uniji optužuju za urušavanje demokratije. Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da “ne zna koji lični razlog holandski premijer ima da mrzi njega ili Mađarsku”.
“Ali on nas oštro napada i jasno kaže da Mađarska treba da bude kažnjena finansijski zbog toga što, po njegovom mišljenju, ne poštuje vladavinu prava”, kazao je Orban.
Orban je naveo da je spreman da pregovara i nedelju dana ako bude potrebno.
“Ni fudbal nije tako važan kao postizanje sporazuma. Tu sada nije reč o Mađarskoj, nego o Evropi”, rekao je Orban, veliki zaljubljenik u fudbal.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad
