Jučer je u Sarajevu uhapšen Esed Radeljaš, bivši zastupnik u Skupštini Kantona Sarajeva. On je uhapšen po nalogu ovog Tužilaštva zajedno s još tri osobe.

Radeljaš je uhapšen zbog nezakonite preprodaje zemljišta – slučaja o kojem su mediji ranije opširno izvještavali.

Iako je bio pravosnažno osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju godinu dana, Radeljaš nikada nije proveo ni dan u zatvoru, zbog slovne greške. Naime, u pozivu za odlazak u zatvor je bilo navedeno ime Esad Radeljaš, a osuđenik kojeg su trebali privesti se zove Esed. 

Kazna je, na kraju, zastarjela, a pošto se u međuvremenu Radeljaš počeo baviti politikom, ”nije bilo potrebe” da se stvar ”tjera” do kraja. Uslijedio je angažman u Skupštini Kantona Sarajevo, a do uha javnosti stigla je vijest da se, tada član BOSS-a, nalazi na čelu Upravnog odbora Zavoda zdravstvenog osiguranja Kantona Sarajevo.

U nastavku pročitajte jedan od rijetkih intervjua u kojem je Esed Radeljaš, prije dvije godine za Oslobođenje, otvoreno govorio o svom privatnom i poslovnom životu.

• Kad Vas nešto zaboli, idete kod porodičnog doktora ne tražeći vezu da izbjegnete gužvu, ili, pak pravo idite u privatne ordinacije?

– Nemam ja porodičnog ljekara. Nisam iš'o kod doktora, osim kad sam 2008. im'o srčani udar i direktno otiš'o na Klinički centar i ugradio dva stenta. Idem na kontrolu, al’ u privatnu ordinaciju.

• Mladi ste za srčani udar! Kap, izgleda, ne bira!

– Im'o sam ne samo srčani udar nego i kliničku smrt!

• I vidjeli ste onu svjetlost koja se pojavi kad ste klinički mrtvi!?

– Ma, nisam ni znao da sam klinički mrtav. Saznao sam tek ujutro. Vidim, ljekari oko mene pitaju kako sam? A ja ništa. Kažu, vraćali me u život elektrošokovima jer mi je srce stalo. ‘fala Bogu pa me vratiše!

• U osnovi ste vojni penzioner.

– Jesam. Al’ kad sam izabran za poslanika u Skupštini Kantona Sarajevo i Dom naroda Parlamenta FBiH, zamrz'o sam penziju.

• Kolika je penzija bila?

– 1.236 KM.

• Za koji čin?

– Brigadira!

• Revizijom boračke populacije ostali ste bez primanja. Navodno ste predočili lažno uvjerenje da imate čin brigadira?!

– Premijer Federacije BiH Nermin Nikšić direktno je zvao PIO/MIO da ja i moj brat ostanemo bez penzije. Nisam ja u vojnu mirovinu otiš'o po činu brigadira, nego sam otiš'o po komandnoj dužnosti i to po uredbi koja kaže da si mor'o bit najmanje godinu na komandnoj dužnosti. Ja sam bio u 2. viteškoj pomoćnik komandanta za logistiku, pa sam bio Fikri Plevljaku pomoćnik 12. divizije za logistiku, pa sam onda bio načelnik štaba logističke baze i ujedno zamjenik komandanta.

• Zašto bi premijer FBiH imao interesa ostaviti Vas bez penzije?

– Zbog toga što sam vaga u Skupštini Kantona Sarajeva i što sam se opredijelio u rušenju vlasti SDP-a i SBB-a, a priš'o SDA i samostalnim poslanicima.

• Šta Vas je tada opredijelilo za SDA?

– Ništa. U početku je SDA bila sa SDP-om i ja sam to podrž'o. U raspodjelama koje smo dogovorili nisu ništa ispoštovali. Prebacivali krivicu jedni na druge. Ja sam zadnji sastanak na kojem su bili premijer Fikret Musić i Nedžad Ajnadžić, koji je zastupao SDA, demonstrativno napustio. Rek'o sam da u tome više ne želim učestvovati, jer kad se nešto dogovorimo, stojim iza toga.

• I kako ste se opredijelili za SDA, nešto su Vam ponudili?

– Ponudili su mjesto predsjednika UO Zavoda za zdravstveno osiguranje.

• Pisalo se i da ste tražili da Vam zaposle kćerku?!

– Kćerka je zaposlena u javnom zdravstvu na Ilidži, đe je Snježena Balta direktorica, a ona je SDP-ova. Svi su očekivali da ja smijenim Baltu, al’ ja nisam htio to uradit. Pripalo je meni ne samo zdravstvo nego domovi zdravlja… Im'o sam moć da je smijenim. Pripalo mi.

• Kako se nosite s tom moći?

– Realan sam, svašta sam doživljav'o. Ne gledam kroz političke partije, osim u tim političkim prevarama. Dao sam Kliničkom centru, kojim vlada SDP, sedam miliona KM. Kažu, dao si direktoru Damiru Aganoviću. Odgovaram, ako budem njemu dav'o u džep, nikad mu dat neću. Ja dajem nanama, dedama, djeci i majkama i onome kome treba za lijekove. Tako nastupam. Žalosno je da se politika umiješala čak i u zdravstvo. Nikad ja ne bih smijenio čovjeka koji radi dobro, a zato što je iz neke druge stranke. Nastojim pomoći. Pomog'o sam vašem bolesnom kolegi, novinaru, u akciji Srcem za Fazlu i to skoro niko nije objavio. Falilo mu je još 25.000 eura za liječenje. Jedva sam to proturio u Zavodu. Pozv'o momka, evo ovdje gdje vi sjedite. Kaz'o mu: Šta tebi fali? Evo, kaže, imam 67.000 eura, treba 80.000 i nešto za liječenje u Ljubljani i godinu plaćati stan koji je 500 eura mjesečno. Dobio je te pare. Suze mu udarile u oči. To niko nije objavio.

• Ne vole Vas novinari, urednici medija?!

– Poslali smo poziv za pres-konferenciju. Nisam vidio da je sve ovo iko to napisao. Žalosno, radi se o vašem kolegi.

• Ali su pisali da stipendirate dva učenika Osnovne škole “Ćamil Sijarić”.

– Četiri! Kupio sam im i kompjuter. Stipendiram i dijete našeg poginulog borca s 300 KM mjesečno! Bila je to stipendiranje preuzela Opća bolnica “Abdulah Nakaš”, kad je smijenjen direktor Bakir Nakaš, ostalo je to upitno.

Kažu, Seka je najbolja

• Kad ste ga već spomenuli, jeste li pomogli u Nakaševoj smjeni, a u dovođenju Sebije Izetbegović za direktoricu?

– To je mjesto pripalo SDA. Je li Bakir Nakaš bio u SDA?! Jedni su vikali jeste, drugi nije! Mislim da je Nakaš igr'o. Kad je bolnicu dobio avaz za bolju budućnost (SBB), Rađo Dževad mi je rek'o: Naš je Nakaš! Ja sam u Upravni odbor bolnice postavio Halida Ganiju i kad sam vidio ko je ponuđeni kadar za direktora, onda sam i ja bio za Seku, ženu Bakira Izetbegovića. Prije toga je Nakaš pozvao sve svoje i rek'o da se ne smije niko prijavit, da će ići on. Pa kad je vidio da će izgubiti, gurn'o je doktora Stevanovića da se prijavi. A kad sam vidio redosljed prijavljenih – Dragan Stevanović, Ranko Čović, Abud Sarić i Sebija Izetbegović – s kim god sam razgovar'o, kažu najbolja je Seka bez obzira na to je li ona ispravna i čista i tako se desilo. Nisam ja mog'o i da sam htjeo puno uticati jer je to mjesto direktora pripalo SDA. Da su me pitali, i ja bi’ bio za nju.

• Politikom se bavite zbog sebe ili zbog naroda kojem hoćete pomoći?

– Idem principom Zapada. Svoje korake sam pravio vani. Radio na crno u Njemačkoj!

• Kad ste radili na crno?

– Od ‘81. do ‘90.

• I šta se radili na crno?

– Bauštel! Fizičke poslove! Kopanje, voženje bagera. To je moj hod na zapadu i prvi zarađeni novac od kojeg sam počeo pravit kuću u Sarajevu, na Mojmilu. Kandidovanje za sve funkcije bi trebalo da ima neke standarde i da se zna ko se može kandidovat! Imam običaj reći: Kad bi blesimetar stavili na ulaz u institucije, pukla bi sajla od pojedinaca koji tu ulaze i vidilo bi se čiji su ka'ki interesi.

• Šta je bio Vaš interes za politiku?

– Vidite, ja sam uš'o u Skupštinu sa autom od 160.000 KM. Tojotin leksus! Pola struja, pola benzin. I kad sam doš'o na prvu Skupštinu, parkir'o ga i pozv'o ih sviju, i vladu i kolege. Pokaz'o im i rek'o: Vidite šta ja vozim! Kažu, što im to pokazujem. Kažem, pa da vidite i da ne kažete da sam u mandatu u kojem jesam doš'o da nakradem il’ pokradem! Poslije, dao sam leksusa i doplatio dvadeset hiljada KM, uzeo BMW.

• Kakav je taj BMW?

– Dobar. Treba provoditi principe Zapada.

• Dakle, u politiku ste ušli zbog…

– Naroda! A ovo sad što imam, im'o sam prije ulaska u politiku. Im'o kuću u Nedžarićima, servis koji i sada radi. Elektrika, mehanika, vulkanizacija, praonica.

• Sad kad ste ušli u politiku, imate nešto više?

– Ne!

• Vaša je imovina procijenjena na preko 800.000 KM?!

– Moja imovina vrijedi preko dva miliona KM. I to sam ja CIK-u prijavio. Kuća i radnje i po dunuma zemlje vrijede milion. Imam u Blažuju vikendicu sa dva i po duluma zemlje, takođe prije ulaska u vlast. Imam babovinu na selu. Dvjesto duluma. Sve prije ulaska u vlast!

• Sad pravite vilu na Drini, u Ustikolini?

– Nije to vila! To je moja zemlja, deset duluma, osam sa osam kuća. Pravim da imam da se odmorim pored Drine.

• Pecate?

– Malo pecam, malo se bavim i lovom.

• Još da imate i građevinsku dozvolu za taj objekat na Drini.. Trebali biste kao političar biti pozitivan primjer!

– Ne mogu ja te papire dobiti nikad. Zato što su u Bosanskopodrinjskom kantonu esdepeovi kadrovi na funkciji. Sve sam pred'o papire. Pomoćnik načelnika za urbanizam je Redžo Bašić iz SDP-a BiH, ministar za privredu je Demir Imamović iz SDP-a… Dobio odbijenicu. Iz SDP-a govore da sam im zlo nanio. Ne vidim kakvo! Al’ i mene je neko izabr'o. Ja ne tražim para. Imam fina primanja. Recimo, u Domu naroda političke partije što dobijaju, uzimaju sebi stranke. Ja dogovorim s predsjednikom šta je njegovo, šta je moje. U Goraždu se vlada bavi sa mnom. Premijer Emir Frašto zakaže sjednicu Vlade zbog mene. A od Ustikoline do Goražda, ministar MUP-a SBK-a, komesar MUP-a, Šaja i ostali, sve objekat do objekta, niko nema građevinske! Rek'o sam, ako jedan ima dozvolu, rušim sam svoj objekat. A niko, pa ni Šaja, nema dozvolu, ni Brajlović, ni Bičo Edib, ni Mustafa Kurtović, delegat u Domu naroda. Al’ sam samo ja uprt. Na mene se obrušio SDP, a mislim da je i SBB.

• Kolika su Vam mjesečna primanja?

– Plata u Domu naroda 2.800 KM, paušal u Kantonu 552 KM. I kao predsjednik UO imam prosječnu plaću u FBiH – varira od 800 do 1.000 KM.

• Čini se, isplati se baviti politikom!

– Ne baš! Oslabio sam radnju. Na gumama sam mog'o tri puta više zaraditi.

Nisam bio portir, nego šef portira

• Osim što ste radili na baušteli, šta ste još, prije rata, radili?

– Pisali su da sam bio portir u Zraku. Nije tačno. Bio sam šef portirima i vatrogasnoj jedinici. Bio oženjen, im'o malo dijete i sve sam napustio, otišao na bauštel. Satnica 20 KM. Radio sam dok se vidi. Razgovar'o sam sa šefom i rek'o mu da pravim kuću i da mi trebaju novci i pito’ ga mogu l’ radit duže? Kako ne, rek'o je. Al’ bio je rizik! Da me policija u'fatila, ne bi valjalo. Hvala Bogu pa nisu. Kad sam napravio kuću na Mojmilu, prod'o sam je i spustio se malo niže, u Buča Potok. Tada sam otvorio mesaru i prodavnicu. Radio dobro, predobro. Rat me uhvatio s tim. Demobilis'o sam se na moj zahtjev pa radio u Astri kao rukovodilac nabavne službe. Radio do 2000. i otiš'o u invalidsku penziju koja je bila 310 KM, dok nije došla uredba po kojoj sam otiš'o u vojnu penziju.

• Inače ste po zanimanju…?

– Prije rata sam im'o višu školu. Poslije rata sam završio ekonomski fakultet.

• U Sarajevu?

– U Sarajevu sam višu završio, a fakultet poslije rata na Sokocu, a magistrir'o sam u Banjoj Luci.

• Čestitam!

– ‘fala.

• No, piše se kako ste kupili te diplome?

– Im'o sam sedam ispita na Sokocu i to se da provjeriti. Provjeravali su, pa neka to i napišu. Nakon položenih sedam ispita na Univerzitetu u Banjoj Luci, im'o sam komisiju na čijem je čelu bio Zoran Tegeltija, ministar finansija RS-a, drugi je bio brat premijera Aleksandra Džombića, a treći neko iz Beograda. Pred tom komisijom i punom salom nas je pet polagalo magistarske radove i ocijenjen sam izvanrednom desetkom. Na moj upit šta je izvanredna desetka, odgovor je bio – deset plus. Bio sam najuspješniji od pet kandidata. Sad, ako sam kupio diplomu fakulteta i magistra, spreman sam odgovarati. Dok sam podržav'o SDP i SBB, o meni je sve najljepše pisano. Ja sam za istinite priče.

• Mogu li vidjeti taj Vaš zlatni sat od 70.000 eura?!

– Pogledajte, ne nosim nikakav, kamoli zlatni sat! Evo kako je došlo do te informacije. U hodniku, na pauzi Skupštine, razgovaramo ja i Hodžić iz SDA. Velim mu da je noćas moja stranka u jedan imala sastanak i da je odlučila da svi koji pristupe BOS-u dobiće po nov mercedes i zlatni sat. Pita Hodžić može l’ on pristupiti? Možeš, kažem mu. A sve to sluša novinar Avaza. Sutradan u novini osvane da sam kupio sat od 70.000 eura. Ja u životu nikad sat i prščenje nisam nosio. Al’ to mene ne koleba.

• Osuđeni ste na godinu zatvora zbog krivotvorenja dokumenta.

– Bila je to namještaljka ljudi u Astri. Smjenio sam direktora pa je on imao rođake u pravosuđu koji su mi to napakovali. Al’ nisam bio u zatvoru. Na višoj istanci sam dokaz'o da nisam ništa kriv. A mediji objavljuju što njima odgovara. Rekli su da sam falsifikovao diplomu u Banjoj Luci, a ja tamo u životu nisam bio osim kada sam magistarski polag'o. Biva, kupio onda diplomu, pa i sada. Ispite za magistarski sam polagao na Sokocu, a magistarski sam branio u Banjoj Luci. Uglavnom, ta presuda je stala zbog zastare. Dobio sam rješenje viših sudskih instanci da sam slobodan građanin. Bilo je sedam anonimnih prijava CIK-u u vezi toga i pitanja kako ja kao osuđivan mogu upravljati s tolikim parama Zavoda. E, da bi’ bio član Upravnog odbora Zavoda, morao sam donjeti papire sa suda da se protiv mene ne vodi krivični postupak. Ako sam osuđen, kako sam dobio te potvrde!?

• Bili ste neko vrijeme u pritvoru?

– Jesam! Mjesec i po.

• I kako je bilo?

– Nenormalno. Ja sam od roditelja koji nikad u životu rukom nisu uhvatili za šteku MUP-a, SUP-a i CSB-a. Nema nas u tim kriminalnim miljeima. Pakuju mi! Danas je sve moguće napakovati i otpakovati. Nisam za pakovanja i štele.

SIPA i OSA me slušaju

• Za Peđu Kojovića, poslanika Naše stranke u Skupštini Kantona, rekli ste da je u ratu bio na Palama!? Kako znate da je bio tamo?

– Iz početka je Peđa sa mnom bio u ekstra odnosima. Provjerio sam i istina je da je bio na Palama i da je s Pala otiš'o. Provjerio sam to preko ljudi na Palama, koji će o njegovom boravku tamo svjedočiti ako me Kojović tuži. Ne znam je li bio u Vojsci RS-a, ali su s Pala pucali na nas. Nisam rek'o da me puco Peđa Kojović, nego da su me ‘vaki pucali s Pala. Ne zna on o meni ništa. Dobija nečije instrukcije. Znam od koga, ali ne bih o tome.

• Ipak..

– Nema dana kad me neko ne zovne i ne kaže mi da se čuvam jer me prate, da mi i SIPA i OSA slušaju, da će mi podmetati. Što? Zato što sam vaga, ko me makne, napraviće šta hoće! Kad sam oborio SDP, nijedan od njih nije komunicir'o sa mnom. A kad sam se borio sa SDA, nisam to osjetio. Ovi iz SDA su se nastavili pozdravljati sa mnom!

• Moj je dojam, Sarajevo nikada nije imalo goru vlast od ove aktuelne! Slažete se?

– Kad sam uš'o u vlast, pit'o sam se je li ovo vazda ‘vako bilo, šta je ovo?

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.