"Sad da raščistimo, nikada nisam bio član Saveza komunista što u moje vrijeme nije bilo naivno. To sam odbio u vojsci, u porodici sam imao dvoje članova ćaleta i kevu koju su to morali da budu da sačuvaju radna mjesta", kazao je Đorđe Balašević na pitanje o političkom aktivizmu.

“Kada se bude našao neki biograf, onda će verovatno izračunati da je svetski rekord da je neko imao 150 koncerata u glavnom gradu svoje zemlje. Taj duh Beograda je bio potreban nama koji smo bili na sceni. Beograd je bio uvek brz grad, dovoljno je bilo napraviti samo jednu pauzu, mali zastoj usred najava i da svi ukapiraju o čemu se radi. Rekao sam da ću nastupati u Beogradu kada to budemo zaslužili“, kazao je Balašević.

Istakao je da je Novi Sad prije bio “nadmen” kao grad, a da danas Beograd ima potpuno drukčiju energiju u odnosu na onu koju je nekada imao.

“Novi Sad je bio onako malo nadmen uvek bio, ali se sada potpuno okrenulo. Beograd sada ima jednu drugu vrstu “energije”, ako mogu tako da nazovem, smanjenu energiju. Primetio sam da postoji jedna vrsta utučenosti, malo demoralisanosti, to me najviše zabrinulo. U Sarajevu smo poslije velikog koncerta u Skenderiji imali promociju knjige “Kalendar mog detinjstva” Duja i ja u Domu mladih, onda sam ja u jednom momentu pod utiskom tog koncerta u Sarajevu rekao da je sve super, da se izgradilo, ulice. Stvarno Sarajevo je u smislu investicija najdalje otišlo od svih, ostao sam iznenađen. Rekao sam da je sve ok, ali da mi fali malo i onda sam čuo šapat iz publike “Sarajlija”. Prvi put sam čuo da se šapat može izgovoriti sa toliko elegije. Tako je i u Beogradu, fali “Beograđana”. Imam pravo da ovako mator žalim za tim vremenima i za Beogradom koji je bio brz, za Beograđanima koji su bili primani svugdje kao neodoljivi, džekovi, tipovi široke ruke. Mislim da smo malo svi malo spušteni, neko nas je vratio na trojku sa te osmice. Razmišljam kako bi mogao izgledati sledeći koncert u Beogradu, da se svi pokrenemo“.

Neizbježno pitanje je bilo o političkom aktivizmu, na šta je Balašević kazao:

“Mnogo bliži sam bio Đinđiću nego Koštunici, Koštunica je bio tip profesora kojeg bih se bojao na fakultetu. Đinđić je bio praktičan tip i činilo mi se da ta ekipa ima neke šanse. Onda su počeli da se dele, raspadaju na neke frakcije. Svi ti savetnici, gluposti koje su se pojavile su bili znak da će sve da se raspadne. Nemam nekog favorita

sada u svemu tome. Stvarno očekujem da će se desiti barem od sledeće generacije, kada je već ona generacija svoju šansu promašila“, istakao je Balašević.

“Ja sam bio jedno vrijeme odlučan da sačuvamo da mi ne dođe za predsjednika države Toma Nikolić, to je bio na kraju krajeva moj cilj. Kada je Toma Nikolić postao predsjednik države u kojoj ja živim, onda sam prestao o tome da razmišljam i time da se bavim. Onda sam rekao “ćao”, ja tu nemam više šta da tražim. Do tada sam izlazio na skupove, mitinge i imao problem da sam govorio neke stvari koje su normalnije nego što to politika dopušta. Ja sam od tih tipova koji ne izlaze na izbore, a jednom sam rekao dosta mi je pogotovo ovog “zloje*a” kojeg ne mogu da nasmiju ni u Photoshopu. Onda sam jednom rekao na račun Kosova, da je nedopustivo trgovati, da su svi veliki neo-Srbi i sada odjednom ne znaju elementarnih 10 zapovedi. Ja sam rekao da trebamo pokušati da se dogovorimo da pomerimo tu granicu, da te ljude zbrinemo pa ćemo se onda parničiti oko njive, čija je. To vreme je prošlo i to je sada jedna “jasna pozicija na tabeli”“, smatra slavni autor.

Balašević je kazao da nikada nije bio član Saveza komunista, što u njegovo vrijeme “nije bilo naivno”.

“Pre svega da raščistimo, nikada nisam bio član Saveza komunista što u moje vrijeme nije bilo naivno. To sam odbio u vojsci, u porodici sam imao dvoje članova ćaleta i kevu koju su to morali da budu da sačuvaju radna mjesta. Ja nisam po ubjeđenju komunista, niti anti-komunista, nego neki konformista. Nema toga partijskog sastanka na koji bih otišao ako igraju Arsenal – WBA ili Partizan i Mladost iz Lučana. Nikada nisam bio ni u jednoj stranci. Nekad je dovoljno da se ne mešaš nigde pa će ti pripisati da si svuda, na svim stranama. Ovde imamo danas potpuno drugi primer, besramni, da ljudi prelaze iz jedne stranke u drugu. Kod glumaca i umetnika je to oprostivo, ali biraju neke uloge koje im ne pripadaju”“, objasnio je.

Prepričao je svoje iskustvo kada je prisustvovao Milenijskom summitu kao Ambasador dobre volje.

“Bio sam u UN-u kao Ambasador dobre volje, to je velika čast i ne znam kako sam to dobio kao najveći autsajder. Dobio sam poziv da prisustvujem milenijskom summitu, neposredno posle promena kod nas. Neki su imali akreditacije, neki nisu. Zašto to pričam? Tu je bio jedan deda, rekao mi je: Dolazite iz jednog kraja koji je praktičan, vi ste sposobni i talentovani ljudi. Kaže: Mi očekujemo da će se kod vas promene desiti brzo, i da će se desiti mnogo pre nego u Poljskoj. Rekao da je očekuje da će promene se desiti za devet do deset. Pomislio sam: Šta ovaj priča, devet do deset godina, ja očekujem da dok dođem kući sve bude rešeno. Rekao je: Devet do deset vlada“.

Da li izlazite na izbore?

“Uvek me nagovore u porodici da izađem na izbore, ispunim građansku dužnost, ali nemam nekog.. Ne očekujem da se nama pojavi neki lik koji će sad preko noći sve promeniti, ali bilo bi dobro da se pojavi neka opcija koja ima mogućnost malo da suprostavi svoje mišljenje argumentima. Toga još uvijek nema. Mene je ohrabrilo u Beogradu što je Đilas dobio dvadesetak posto. Neki klinac mi je rekao da najviše voli da sluša mene, Cecu i Whitesnake. Ja sam pomislio: šta se dešava u tvojoj glavi sine jer to ne ide zajedno, ili slušaj mene ili Cecu ili Whitesnake. Nažalost, mladi su i zbunjeni i njihova energija i aktivnost treba da potekne od nekog mišljenja, profesora, fakulteta, a mislim da ovi svi fakulteti koji danas funkcionišu ne mogu da se nose sa nekadašnjim“, kazao je Đorđe Balašević.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.