Prošla je četvrt vijeka otkako se završio brutalni rat u Bosni i Hercegovini, ali i dalje postoji strah od raspada zemlje. U ovom videu ću analizirati da li će se Republika Srpska mogla otcijepiti. Dokazat ću da je to mnogo teže nego što mnogi misle, te da i puki razgovor o secesiji ima opasne posljedice, ističe viši saradnik na polju politike jugoistočne Evrope na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka James Ker-Lindsay.

Ker-Lindsay je taj video objavio nakon istraživanja o ovoj temi. Kanal se zove Independent thinking i posvećen je međunarodnim odnosima, nezavisnosti i porijeklu zemalja.

Objašnjavajući raspad Jugoslavije, James Ker-Lindsay navodi da se krajem rata i potpisivanje Dejtonskog sporazuma, RS opredijelila za reintegraciju u državu Bosnu i Hercegovinu, ali uz visok nivo autonomije. Tokom narednih 10 godina, činilo se da je Bosna na putu oporavka, te su se sproveli mnogi važni koraci na putu pomirenja uključujući uspješnu vojnu reformu, ali u proteklih 15 godina došlo je do stagnacije i može se reći da je Bosna ušla u regresiju, navodi autor.

“Napori na sprovođenju ustavne reforme nisu urodili plodom a politički jaz između prdstavnika razlličitih zajednica se još više proširio. No, priča o raspadu države se pokazala kao najdestabilizirajuća. Ova priča se produbljuje ponavljanjem istih fraza koje dolaze od vođstva bosanskih Srba da bi se RS mogla otcijepiti ili formirati nezavisnu državu ili se ujediniti sa Srbijom. Ali, da li bi se ona zaista otcijepila? Iskreno govoreći, šanse za to su jako male“, navodi Ker-Lindsay.

Naglašava kako su u tom slučaju izuzetno teške pravne prepreke.

“Pod Dejtonskom mirovnim sporazumom Republici Srpskoj se izričito zabranjuje otcjepljenje od BiH. Ovo je potvrđeno raznim rezolucijama UN-a te međunarodnim sudom pravde. Jednostrana deklaracija nezavisnosti bi bila suprotna međunarodnom pravu. Ako bi se oglušili o međunarodno pravo i proglasili nezavisnost, njeno priznanje ne bi dobilo značajniju podršku. Kao što smo vidjeli u drugim slučajevima, međunarodna zajednica se protivi jednostranim deklaracijama nezavisnosti“, kazao je ovaj politički ekspert.

Rekao je i da bi bilo kakvu deklaraciju nezavisnosti odmah osudile SAD, Evropska unija i mnoge druge države. “To znači da bi je priznale samo neke, ako uopšte i jedna država”, naveo je.

“RS bi se takođe suočila i sa praktičnim posljedicama tog postupka. Bilo koji oblik deklaracije o nezavisnosti bi odmah prouzrokovao ekonomske sankcije protiv tog entiteta, a EU bi najvjerovatnije ograničila sve poslovne i trgovinske aktivnisti sa entitetom a njegove granice sa ostatkom Bosne i Hrvatske bi se zatvorile. To znači da bi sjeverni dio RS odmah bio izolovan. Pored toga, sav međunarodni avio-saobraćaj iznad RS bi bio obustavljen“, istakao je.

Dalje navodi da, kako bi preživjeli u takvim uslovima, većina otcijepljenih teritorija traže patronat druge države. “U ovom slučaju RS patron bi bila Srbija, ali do sada je uočeno malo dokaza da bi Srbija podržala pokušaj formiranja nezavisne države a kamoli ujedinjenje sa RS”, poručio je.

Navodi i da bi podrška bilo kojem potezu ostavilo ogromne posljedice po Srbiju.

“Podrškom ilegalnoj secesiji i Srbija bi se gotovo sigurno našla pod sankcijama. To je ne bi koštalo samo ekonomije, već bi upropastilo sav dosadašnji napredak koji je ostvarila na međunarodnoj sceni nakon ratova u ‘90-im. S tim u vezi, neki su sugerisali da bi se Rusija mogla umiješati i ponuditi kao patron. Ovo je takođe malo vjerovatno, jer Rusija ne bi ništa dobila tim potezom“, navodi u videu Ker-Lindsay.

Nakon neuspjeha na međunarodnoj sceni da izlobira priznanje Abhazije u Južne Osetije kao međunarodnih država, malo je vjerovatno da bi se Rusija Zeljela osramotiti jos jednom, naglasio je.

“Nadalje, Rusija ne bi mogla ponuditi ni direktnu praktičnu pomoć RS, jer ne postoje direktne zamaljske veze između RS i Srbije sa Rusijom. Rusija ne može doći do njih ni zrakom bez prolaska kroz NATO zračni prostor, koji bi gotovo sigurno bio blokiran za Rusiju u tom slučaju. Zbog svega navedenog, teško je zamisliti kako bi jednostrana deklaracija nezavisnosti bila uspješna ili zašto bi je i jedna druga država priznala“, rekao je.

Naglašava i da, iako bi deklaracija u startu bila osuđena na propast, to ne znači da nema mjesta brizi. “Sama činjenica da se Srpsko vođstvo u BiH konstantno poziva na nju, dovoljno je da se destabilizuje država na razne načine”, rekao je.

“Konstantno ponavljanje najava o destabilizaciji je dovoljno da se zemlja destabilizuje“, potcrtao je James Ker-Lindsay, viši saradnik na polju politike jugoistočne Evrope na na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

Autor je knjige “Kosovo: Put do osporavane državnosti na Balkanu”.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad