Amonijum nitrat zaplijenjen je i istovaren u Bejrutu 2013. godine sa ruskog teretnog broda registrovanog u Moldaviji. Brod Rosus (Rhosus) tada je bio na putu za Afriku sa 2.750 tona gnojiva na bazi amonijum nitrata, prenose libanski mediji. Hoće li istraga dati sve odgovore i oštre kazne? U koje svrhe se upotrebljava amonijum nitrat?
Na crnoj mapi najsmrtonosnijih eksplozija povezanih sa amonijum nitratom upisan je i Bejrut. Istraga bi trebala dati odgovor – kako? No, pitanje je hoće li uslijediti sankcije ako se zna se da je amonijum nitrat već šest godina bio u neobezbjeđenom skladištu. Tek se govori o razmjerama štetnosti eksplozije po zdravlje ljudi. Solidarnost je veća od straha svjedoči za N1 istraživač iz oblasti društvenih nauka iz Bejruta.
“U tih šest godina niko nije mogao naći rješenje za taj problem tako da je amonijum nitrat stalno stajao tu. Libanonski predsjednik i premijer su obećali da će kazne biti oštre. Kvaliteta zraka u Bejrutu inače nije dobra. Zrak je loš i bez eksplozije. Nakon ove katastrofe situacija je još lošija. Službeno je preporučeno da ljudi ostanu kod kuće ako mogu zbog otrovnog zraka. Međutim, više stotina ljudi je ostalo bez domova i to je teško, ali ovo je jedan narod koji se bori i pomaže”, pojasnio je Denijal Jegić, istraživač i autor.
Amonijum nitrat je hemijska supstanca koja se većinski upotrebljava kao đubrivo, ali i kao komponenta industrijskih eksploziva.
“U ovom trenutku ne možemo da kažemo tačno šta se desilo mada na osnovu narandžastog dima nakon eksplozije ja bih bio sklon da je to ipak došlo u kontakt sa nekom organskom supstancom. ‘Pečurka’ deluje zastrašujuće, ali nije to ono što je opasno. Mene više brine narandžasti dim koji ukazuje na otrovne okside azota koji su se poslije javili kao i činjenica da je neko dozvolio da 2.700 tona tako opasnog materijala šest godina ostane uskladišteno – to je za mene jezivo”, izjavio je dr Dušan Veljković, docent na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Njegova upotreba u Bosni i Hercegovini i zemljama regije ograničena je i dominantna u poljoprivredi, a manje u proizvodnji industrijskih eksploziva.
“Zbog eksplozivnosti amonijum nitrata prešlo se na proizvodnju KAN-a – krečnog amonijum nitrata. Mi danas imamo takvu proizvodnju u koksari u Lukavcu. To umanjuje njegova eksplozivna svojstva. Međutim amonijum nitrat ostaje i dalje kao komponenta u proizvodnji i korsti se dosta kao eksplozivno sredstvo u rudnicima, građevinarstvu itd”, naveo je Hamdija Čivić, profesor Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta Univerziteta u Sarajevu-
“Mi jesmo donekle ušuškani i bezbedni zato što ne koristimo čist amonijum nitrat, ali ono što jeste problem je što se iz krečnog amonijum nirat vrlo lako dobija čist amonijum nitrat. Naši propisi ograničavaju količinu amonijum nitrata unutar veštačkog đubriva na 20 ili 27 odsto, ali nemamo nikakve propise koliko tog đubriva možemo da kupimo. Ako je neko zlonameran i kupi 100 kilograma đubriva sa 20 posto aluminijevog nitrata on ima 20 kilogarama čistog aluminijevog nitrata i u roku od nekoliko sati može to da napravi u svojoj garaži”. dodao je Dušan Veljković.
Amonijum nitrat zabranjen je u zemljama poput Pakistana, Afganistana. Podaci govore da je o zabrani svojevremeno razmišljalo i u nekoliko zemalja Evropske unije, a sve više se pooštravaju propisi posebno nakon terorističkih napada u kojima je korišten kao sastojak.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad