Predsjednik Evropske komisije Jean-Claude Juncker objavio je detalje 315 milijardi eura vrijednog investicijskog plana kako bi pokrenuo evropsku ekonomiju.

U njegovom središtu je fond od 21 milijarde eura iz koga bi se davali krediti za infrastrukturne projekte. Juncker se nada će veći dio ostatka sume doći od privatnih investitora. 

Samo 16 milijardi eura prvobitnih sredstava doći će iz budžeta EU. Kritičari, ipak, sumnjaju da bi mogao privući tolike privatne investicije.

Evropska konfederacija sindikata (ETUC) odmah je izrazila skepticizam prema Junckerovom planu, a generalna tajnica ETUC-a Bernadette Segol sugerirala je da se Evropska komisija “oslanja na finansijsko čudo”, prenosi BBC. 

Komisija vjeruje da bi mogla stvoriti i do 1,3 miliona novih radnih mjesta investicijama u telefoniju, energetske mreže i saobraćajnu infrastrukturu, kao i u obrazovanje i istraživanje. 

“Evropi sada treba novi početak a Komisija će pružiti vodstvo“, izjavio je Juncker dok je objavljivao detalje svog ambicioznog petogodišnjeg plana u Evropskom parlamentu u Strasbourgu.

On je kazao da je Evropa suočena s “izazovom generacije”, bez mašine za štampanje novca, i opisao je svoj plan najvećim naporom u novijoj istoriji EU da se privuku dodatna ulaganja bez promjene pravila.  

Plan bi skinuo breme s nacionalnih vlada, ionako suočenih s velikim dugovima nakon finansijske krize.

One, međutim, mogu dati svoj doprinos ukoliko to žele, i bit će zamoljene da prijave liste projekata s “visokim socio-ekonomskim dobicima” i da će započeti s time između 2015. i 2017. godine.

Komisija i Evropska investicijska banka (EIB), sudeći po Junckeru,  stvorit će rezervni fond od 21 milijarde eura koji bi omogućio EIB da finansira kredite vrijedne 63 milijarde eura.

Od privatnih investitora očekuje se da ulože lavovski dio ukupne sume, oko 252 milijarde eura.