Anketa: Znate li šta je neto, a šta bruto?

Shodno tome, pitali smo građane koliko smatraju da su ekonomski pismeni?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=saanketabrutonetomab20230418202652458-n1info-ba-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=n1info&u=n1info&p=n1Sh4redSecre7iNf0" video-id="5856422"]

“Jako sam pismen, vodim firmu, dovoljno je sa tim rečeno sve”, kazao nam je jedan od građana.

Zatim smo odlučili provjeriti nakratko znanje i upitali smo ga da li zna šta je kreditna, a šta debitna kartica?

“Kreditna, platu da dobijate, a debitna… vjerujte da ne znam”, rekao je.

S obzirom na to da živimo u potrošačkom društvu ekonomska pismenost je jako važna.

“Trebali bismo malo da aktivniji budemo i tražimo od vlasti da utječu na sva ekonomska dešavanja…”, naveli su nam građani, a neke od njih smo pitali i da li kupuju online na šta smo dobili ovakav odgovor:

“Ne, dovoljno je ovih što varaju i onda on uzme moj broj pa i on kupi nešto… A znam koristiti”.

Bilo je i onih koji su nam rekli da ekonomska pismenost građana zavisi od toga koliko su u mogućnosti da nauče te da li to žele.

S druge strane, neki od njih kažu da nisu uopšte pismeni te da ne razlikuju pojmove bruto i neto, a i da ne znaju ni šta je kreditna kao ni debitna kartica.

“Ne, ne, ništa to ne znam, ja sam medicinska škola”, kažu.

Prema popisu iz 2013. u BiH je bilo oko 90.000 nepismenih, ne onih koji se ne razumiju u kamate, nego u slova. Nepismenost u BiH je i 14 puta viša od standarda UNESCO-a, koji smatra da broj nepismenih u jednoj državi ne smije prelaziti 0,2 posto. Logično i da smo po ekonomskoj pismenosti daleko od EU i svjetskog standarda.

Biti ekonomski nepismen kao član potrošačkog društva isto je što i biti nepismen u smislu nepoznavanja pisma, a biti učlanjen u biblioteku. Slabe finansije možda su slab podstrek da se finansijski opismenimo, ali su još slabiji izgovor da to ne učinimo.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad