Anarhija all over srpskih čaršija, vođa se danas super oseća... No to lucidnom posmatraču sa ili bez učestvovanja zaista liči ne na neki new, već old (stari) primitivs.

Stoga je svaka sličnost sa ovim sarajevskim brendom i bendom namerna a ne slučajna. Jer, ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine. U inat svima a i sebi samima. I kad zglajzamo sa vlasti, pevaćemo rado o tome na nekoj magistrali, sa ili bez akciza. A ako i to propadne, šator se začas razapne. Nektar su pili grčki bogovi, a mi ćemo onaj banjalučki.

A anarhija i bezakonje nam godi, svakako su „napisali ustave da mozak zaustave“ a na tom principu po voždu, lažnom caru Šćepanu malom deluje i Ustavni sud. Zato ćemo svoje otete nadležnosti natrag, jer ginulo se za slobodu smelo kao u onoj Čolinoj pesmi. Mada Čolin koncert u „Teheranu“ nećemo ni pomenuti a kamoli prenositi.

 Jer, nisu ljudi džaba jeli a i danas jedu koru s drveća, kao u onoj Neletovoj. Samo što na TV-u nije Lepa Brena u helikopteru dok peva Jugoslovenka, jer i Juga je kao i BiH bila samo lažna tvorevina. Njim će se voziti samo naša srpska majka Cecka Ražnjatović. Da ne zapeva samo Moj Beograde već i Banja Luko i sva tvoja sela, jer istok naše nam Srpske i ne postoji. Zato ćemo svečano otvoriti centar za rehabilitaciju u Laktašima sa bazenima i welnessima, a bolnicu Kasindo prepustiti daljem ruiniranju iako smo obećali da ćemo je obnoviti u inat svima, jer smo jači od sudbine! Istok je ne samo kod nas simbol zaostatka i on ima svoju sudbinu.

Pevaćemo i igrati. A imamo masu razloga. Prvo nije nam žao što se klinci više ne igraju partizana. „Neću da budem Švabo“ sada znači neću da budem partizan, samo četnički delija. A ovi što čekaju pasoš (tj. vizu) da idu van, nek idu, smanjićemo nezaposlenost i time se javno hvaliti u statističkim igrarijama vožda i njegovih delija.

Pre razuzdanog pevanja, najpre sledi posmrtni marš borcima kojih se navodno rado sećamo. A i bolje da ih nema nego da protestuju i traže boračke penzije, stanove i sl. Groblje se zove Sveti Pantelija, mada su nam Maratonci fino dokazali da je Pantelija večan i da ga se ne može tako lako kremirati.

Praznici će proći i ostaće prazni dani koje će se nizati jedni u druge na putu u ništavilo. Njih neće sprečiti ni Vučić-Dodik deklaracije o srpskim identitetu i njegovoj zaštiti. Ostaće samo fajront, ne onaj Neletov sarajevski, već banjalučki. A brojni neznani junaci će biti samo oni bezimeni i besprizorni koji su sve ovo trpeli… Spomenici im ne trebaju, samo malo ljudskog dostojanstva za ovo malo preostalog života koji teži da izađe iz zacrtane sudbine, bez opela a i lažnih euforija.

Zlatiborka Popov Momčinović je profesorica Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu.