Viktor i sestra ne mogu samostalno hodati, a žive na šestom spratu bez lifta

U 30 kvadrata za troje djece i njega, dočekao nas je Goran Stevanović. Najstarija Andreja gotovo punoljetna, do sada je imala 27 operacija zbog urođenog nedostatka kosti obje potkoljenice.
Ipak, kaže nezaposleni samohrani otac Goran Stevanović, tek je na početku.

„Sada treba lijeva noga da se produži, onda stopala“, navodi.

Već sedam godina, i trinaestogodišnjeg Viktora su muke i nesnosni bolovi, kao i njegovu stariju sestru, pretvorili u heroja. Od pete godine problemi sa koljenima, prima hormonsku terapiju rasta. Mnogo puta i on operisan. Iako željan svega, rijetko izlazi iz stana.

„Treba oko 15 minuta da se spustim i da se popnem gore i zato ne izlazim često napolje. Društvo mi i ne fali baš. Dovoljno mi je i ovako da sjedim kući. Djeca su malo problematična, ismijavaju me, prozivaju, vrijeđaju i ponižavaju pred drugom djecom i nastavnicima. To rade zato što nisu vidjeli kad neko ima problem. Oni to zamišljaju da su bolji od nekog ali nisu nimalo bolji. Ali, nema veze, sve će to da se promijeni“, kaže Viktor.

I za sebe, i za sestre, volio bi ovaj dječak da promjene sprat i da žive u prizemlju.
„Tata mi pomaže da spusti jednu štaku, ja se držim za gelender i tako se spustim dole. Spavam u krevetu sa tatom. Učimo na krevetu, tu radimo domaći, na podu. Smetamo jedni drugima, čuknemo sa Andreja i ja sa aparatima i onda boli“, kaže Viktor.

Otac sam, kaže, ne može da pomogne.

Najmlađa Vasilija kaže da bi željela trambolinu. Veliku.

„Kad se oni oporave da se igramo i Viktoru da bude bolje da se zajedno igramo. I onu veliku ljuljašku“, dodaje.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad