Na pitanje da li je za njega 1. novembar, kada se dogodila nesreća na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, najtragičniji dan u 2024, čovjeka može samo da obuzme jeza od Vučićevog odgovora da „nema nikakve sumnje, kao što je 1. maj bio prethodne godine“. Iako su masovna ubistva izvršena 3. i 4. maja, piše Radar.

Kolumnu profesora Ognjena Radonjića za Radar prenosimo u cjelosti

Šta se desilo 1. maja?

Nije nadležan, naravno, ali nažalost vedri i oblači. Sa time se suočavamo, a i poruke koje Aleksandar Vućić svakodnevno upućuje javnosti ukazuju na stanje u kojem se društvo nalazi, ali i na namjeravani smjer u ovoj, vjerovatno godini raspleta. U novogodišnjoj noći, gostujući na TV Prva, na sebi svojstven način uputio nam je čestitku koja uznemirava, ali tim više kazuje da na svome putu ne smijemo stati. Jer ako stanemo, upašćemo u hipotermiju od zla koje ledi krv u žilama.

Na pitanje da li je za njega 1. novembar, kada se dogodila nesreća na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, najtragičniji dan u 2024, čovjeka može samo da obuzme jeza od odgovora da nema „nikakve sumnje, kao što je 1. maj bio prethodne godine“.

A šta se to desilo 1. maja 2023? To je bio Praznik rada i ništa više od toga. Da li ne zna ili ga i ne interesuje baš previše da u maju 2023. Srbija nije imala jedan, već dva tragična dana, jer je 3. maja izvršeno masovno ubistvo u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a dan kasnije, 4. maja izvršeno je još jedno masovno ubistvo, u Duboni i Malom Orašju.

Pokret “lojalisti” u kojem su članovi Vučićeve porodice, zaklinju se krvlju

Rekao je, takođe, da za njega ličnost godine nisu studenti, već njegova djeca, navodeći pojedinačno njihova imena, čime se vraćamo na parolu za „njihovu“, ali ne i za našu djecu. Ta izjava podsjeća na dinastijski princip naslijeđivanja, kakav danas postoji u Sjevernoj Koreji. Dodatno, priznao je javno da se članovi njegove porodice nalaze u nekakvom ekstremističkom pokretu u sijenci u okviru njegove partije, pod nazivom „lojalisti“.

„To su uglavnom muškarci, samo mali broj žena. Oni su se čak i na krv tamo zaklinjali, nikada sa žutim ološem i ovakvima i onakvima. Malo su tvrđi ljudi. Da, moj brat je dio tog tima, ja nisam. Još je neko iz moje porodice dio tog tima, a ostali nisu. Ali on je samo jedan od sada već više od 17.000 ljudi“, otkrio je Vučić, po čijim je riječima jedan od „lojalista“ i vlasnik Informera Dragan J. Vučićević.

Samo nije pojasnio kome su lojalni? Njemu lično? Zar to ne podsjeća na zloglasne Hitlerove paravojne smeđokošuljaše i nakon njih crnokošuljaše, odnosno na SS divizije ili je možda viši ešalon mafije u pitanju? Da li su ovo nagovještaji tranzicije iz spin diktature u diktaturu straha?

Da li bi Nijemci zaista trebali zavidjeti Srbiji?

Na kraju, govoreći o ekonomskim parametrima, nastavio je da iznosi neistine i da ih sa istim žarom manipilativno interpretira. „Godina je bila dobra, bilo je lijepih, divnih, teških, loših događaja, kao i svake godine. Ali Srbija je bila druga najbrža rastuća ekonomija u Evropi. Srbija je napredovala na svim poljima, ljudi žive bolje nego što su živjeli prethodne godine, kao što će sljedeći živjeti bolje nego ove“, poručio je, navodeći da bi Nijemci „danas sve dali da imaju stopu rasta BDP-a od četiri odsto, koliko ima Srbija“.

U ekonomiji je jedan od ključnih principa „efekat sustizanja“ (the catch-up effect) prema kojem je za očekivati da će u narednom periodu brže rasti ekonomije koje su na nižem nivou razvoja, jer će one imati značajniji rast produktivnosti i proizvodnje za svaku dodatu jedinicu investicija. Rečju, investicije će imati značajniji efekat u ekonomijama čija je radna snaga slabije opremljena kapitalom u odnosu na zemlje u kojima je rad bolje opremljen kapitalom.

U praksi to znači da se očekuje da razvijene zemlje rastu sporije od manje razvijenih. Na osnovu stepena razvoja, Srbija pripada grupi brzorastućih tržišta i zemalja u razvoju (emerging markets and developing economies). A u 2024. je, prema podacima MMF-a, realni BDP Srbije povećan za 3,9 odsto, dok je BDP svih brzorastućih tržišta i zemalja u razvoju u proseijku rastao nešto brže, po stopi od 4,2 odsto, što se može vidjeti i na priloženom grafikonu.

Značajno brže su u prethodnoj godini od Srbije rasle su ekonomije poput Nigera (9,9 odsto), Ruande (7), Džibutija (6,5), Obale Slonovače (6,5), Etiopije (6,1), Burkine Faso (5,5) i Bangladeša (5,5). Sve to, naravno, ne znači da bi Nijemci željeli da budu poput Somalije, koja je prethodne godine porasla za četiri odsto, pa je po tom pokazatelju bila ispred Srbije.

Na kraju krajeva, čisto istine radi, po stopi rasta u 2024. Srbija nije bila na drugom mjestu u Evropi, kao što tvrdi predsjednik, već na četvrtom. Osim Malte, čiji je BDP povećan za pet odsto, ispred Srbije su i Gruzija sa stopom rasta od 7,6 i Jermenija sa rastom od šest odsto.

Kolumna je preuzeta sa Radara.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad, pridružite nam se i na WhatsApp kanalu klikom ovdje