Dragana Okuka, fudbalski stručnjak. obradovaln je informacijom iz Švajcarske da se zdravstveno stanje njegovog velikog prijatelja i bivšeg saigrača iz mostarskog Veleža Semira Tucea, koji je imao srčani udar, nalazi pod kontrolom.

“Čuo sam se u nedelju uveče sa našim zajedničkim drugarom iz Mostara, Semir je u dobrim rukama, ima sve neophodne uslove za oporavak u jednoj vrhunskoj medicinskoj ustanovi u Švajcarskoj. Najvažnije da je ta prva kriza prošla i sada je sve u redu. Za njega me vežu najlepše uspomene iz igračke karijere. Igrali smo dve-tri godine zajedno u Veležu. Reč je o fenomenalnom momku i vanserijskom fudbaleru. U to vreme je po fudbalskom znanju i talentu bio rame uz rame sa Piksijem Stojkovićem. Voleo je život, društvo, muziku… Nadam se da će vrlo brzo da izađe iz bolnice i da se vrati porodici“, kaže Okuka i dodaje da u igračkoj i trenerskoj karijeri nije vidio talentovanijeg fudbalera od Tucea.

Okuka: Tuce neverovatan

“To je nešto neverovatno. Kada povuče loptu levom nogom, zarola je i vrati unazad. Nije bilo beka u Jugoslaviji koji nije naseo na tu foru. A, to je u kopačkama bilo izuzetno teško. Čak ni Dragan Džajić nije umeo da izvede sličan dribling. Duge noge, okretan, brz, skoro svaki odbrambeni igrač iz tog perioda kaže da mu je Tuce bio najnezgodniji rival za čuvanje. Šteta što nije napravio bolju karijeru. Imao je mnogo problema sa zglobovima i kukovima, relativno rano je završio sa fudbalom. Sećam se turnira na kome smo igrali protiv Šturma iz Graca. Došli su iz Lucerna da ga gledaju i otišli su posle 15 minuta. Rekli su: ’Šta ima dalje da gledamo, ne pitamo za cenu’. I dali su dva miliona maraka što je u to vreme bio rekordan transfer. Ali, je klub bio daleko ispod njegovih kvaliteta i realnog potencijala“.

Uporedo sa brigom o zdravlju prijatelja, Okuka je ovih dana pomno pratio dešavanja oko formiranja i ekspresnog gašenja Superlige Evrope.

“Stalno mi je u glavi ona opaska da je fudbal jedina stvar na svetu koju su siromašni oteli bogatima. Nažalost, došlo je vreme naplate dugova. Sada bogataši otimaju od naroda ono što je najlepše. Nije im pošlo za rukom, ali se bojim da to nije kraj. Ljudi koji imaju novac, imaju i moć, oni diktiraju trendove u modernom društvu i ne mire se tako lako sa porazom. UEFA će morati pod hitno da smisli neki novi format, ovo sa 36 klubova od sezone 2023/24 očigledno nije dovoljno da zadovolji apetite velikih. Njima se ne sviđa što je termina sve manje, a utakmica sve više i jednostavno ne žele da gube vreme i novac takmičeći se sa neatraktivnim protivnicima“, smatra Okuka.

Okuka nema dilemu: Velež – Zrinjski

U svakom slučaju, Okuka nema dilemu ako se na jednom televizijskom kanalu emituje utakmica Velež – Zrinjski, a na drugom Real – Barselona.

“Apsolutno. Kakav god da je kvalitet fudbala, uvek glasam za Velež – Zrinjski. To su mečevi koji imaju dušu. Jedva čekam 29. kolo Premijer lige BiH, možda i skoknem do Mostara da uživo pogledam veliki derbi. Mnogo mi je drago što se Velež vratio u vrh bosanskohercegovačkog fudbala. Njima nije mesto u Drugoj ligi, već na evropskoj sceni. Svima su u sećanju nezaboravni dueli sa Borusijom Dortmund ili antologijske pobede protiv Hajduka i Crvene zvezde od 5:0. Kažite mi koji je još klub sa prostora bivše Jugoslavije tako lako izlazio na kraj sa Splićanima i Beograđanima? Nažalost, Veležov problem su bile utakmice sa Čelikom, Borcem, Slobodom… Zato i nismo bili šampioni. Dva puta nas je gol razlika zaustavila u pohodu na titulu“, priseća se Okuka i apostrofira značaj medijske promocije nacionalnih liga iz regiona:

“Sa velikim zadovoljstvom pratim televizijske prenose mečeva šampionata u BiH, Srbiji i Hrvatskoj. Stalno sam u kontaktu sa mojim prijateljima iz mostarskih dana, Vahidom Halilhodžićem, Duškom Bajevićem, Seadom Kajtazom, Vladimirom Skočajićem. Prisutna je kod svih ta nostalgija za lepim vremenima jugoslovenskog fudbala. Velež je igrao najlepši fudbal u državi. Nije nas zanimalo ime protivnika, nadigravali smo se i u svakoj utakmici išli na pobedu. Šteta je što su izostali trofeji. Dva trijumfa u Kupu Jugoslavije nisu neka naročita satisfakcija za klub Veležovog renomea. Nosim se mišlju da je u Mostaru igranje za raju uvek bilo važnije od nekog materijalnog dobra. Kada se to ima u vidu, jasno je zašto dva najveća talenta u istoriji mostarskog fudbala, Baka Slišković i Semir Tuce, nisu napravili karijere kakve zaslužuju.“

Piksi uživao u fudbalu

Okuka je svojevremeno proglašen za trenera godine u Srbiji, a kao bivši selektor mlade reprezentacije sa posebnom pažnjom prati nastupe “orlova“ u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

“Dragan Stojković Piksi je i tokom igračke karijere voleo da uživa u fudbalu. Pobede ostvarene minimalnim rezultatom i bez vrhunskih fudbalskih poteza, nisu ga činile srećnim. Slično razmišlja i sada kao trener. Radili smo zajedno u Kini, igrali jedan protiv drugoga, on je i tamo sa relativno slabijim klubom težio napadačkom stilu fudbala. Davao je i primao puno golova, a to je ono što publika voli. Imajući u vidu karakteristike naših igrača, nismo mogli da izaberemo boljeg čoveka za funkciju selektora reprezentacije. Stalno se provlačilo pitanje mogu li Dušan Tadić i Sergej Milinković-Savić zajedno, možemo li da igramo sa dva špica, kao da je to neka filozofija. Piksi je pokazao da sve može. To su igrači poteza, igrači koji znaju da daju gol. Zašto bi sedeli na klupi. Sada imaju selektora koji će im preneti svoj pobednički mentalitet i učiniti ih još boljim. Srbija je na pravom putu i ne treba brinuti oko plasmana na Svetsko i Evropsko prvenstvo“, optimista je Okuka.

Tokom igračke karijere Okuka je u Veležu proveo 11 godina (1974. – 1985.), a igrao je još za imenjaka iz Nevesinja, Leotar, Orebro i Matalu. Osim mlade reprezentacije Srbije i Crne Gore, Okuka je vodio mnoge klubove, među kojima su Budućnost iz Podgorice, Vojvodina, Legia Varšava, Wisla Krakow, Lokomotiv Sofija…

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad