Fudbaleri Vojvodine predvođeni trenerom Nenadom Lalatovićem, borave trenutno u Antaliji i bruse formu za nastavak sezone i trku na dva fronta. U razgovoru za Anadolu Agency (AA), jedan od najpriznatiji stručnjaka u Srbiji, prvi put javno je govorio o pregovorima sa rukovodstvom Borca iz Banjaluke.

“Bilo je neke priče, jesu me kontaktirali i tu nema nikakve tajne. Navijači Borca i Vojvodine su u bratskim odnosima, verovatno je tako i došlo do ideje da sednem na klupu banjalučkog kluba. Imao sam još dve ponude iz inostranstva, ali sam odbio. Meni ugovor sa Novosađanima ističe ovog leta i nisam želeo po svaku cenu da idem iz Vojvodine. Oni su mi pominjali jedne uslove u normalnim okolnostima, a potpuno druge u slučaju da se oduži situacija sa koronom. Nisam hteo da pristanem. Znate kako, ako me želiš, ja postavljam uslove tebi, a ne ti meni”, rekao je Lalatović i apostrofirao još jedan bitan detalj:

“Nikada ne bih dozvolio da mi se bilo ko meša u sastav. To može jednom da prođe, ako me predsednik pošteno zamoli da stavim nekog igrača jer su skauti iz inostranstva došli da ga gledaju. Ali ne sme da se pretvori u praksu, da mi neko u kontinuitetu sugeriše ko bi trebalo da bude u timu. Kod mene ne prolaze ceduljice pre utakmice. Zašto bih nekoga slušao, kad ja najbolje znam šta je dobro za ekipu. Nikada nisam bio pod uticajem menadžera ili klupskih funkcionera. Radim isključivo u interesu kluba i svojih igrača. Prioritet su rezultati, a cilj mi je da se ti momci nametnu, da kvalitetnim radom pod mojom palicom skrenu pažnju na sebe i da odlaskom u inostranstvo reše svoju egzistenciju.”

Lalatović ističe da se detaljno informisao o stanju u bosanskohercegovačkom fudbalu i trenutnom kvalitetu Premijer lige.

“Nema velike razlike u poređenju Premijer lige Bosne i Hercegovine sa Superligom Srbije. Borac je veliki klub i svakome bi bila čast da živi i radi u Banjaluci. Meni, takođe. Međutim, sve planove i ambicije vezao sam za neke jače šampionate. Imponuje mi ogromno interesovanje iz svih krajeva Evrope. Skoro svakih sedam dana stigne neki zahtev za autorizaciju. Voleo bih najiskrenije da se neka od tih solucija realizuje u narednom periodu jer sam ubeđen da bih tek tamo pokazao sve svoje trenerske vrline. Ukoliko dobijem šansu u inostranstvu, sigurno se sedam, osam godina neću vraćati u Srbiju”, kazao je Lalatović.

Dolaskom Veljka Simića iz Crvene zvezde, Vojvodina je pojačala igrački kadar i sa puno optimizma dočekuje nastavak sezone.

“Veljko je ozbiljno pojačanje. Dao je pun doprinos uspesima Crvene zvezde u evropskim takmičenjima, ima iskustvo iz Lige šampiona i mogao bi značajno da nam poboljša igru u drugom delu prvenstva. Moderan fudbal zahteva igru dubine, a Simić se sjajno kreće bez lopte, igra u oba pravca, traži prostor, lako rešava situacije jedan na jedan. Ukoliko se tome doda njegova brzina, jasno je da smo dobili pojačanje po meri Vojvodine. Više sam nego zadovoljan kvalitetom momaka koje imam na raspolaganju i nema razloga da u prolećnoj polusezoni ne težimo najvećim dometima”, smatra Lalatović.

Prošlogodišnji pobednik Kupa Srbije ima obavezu da i ove godine dogura do završnog čina u masovnijem takmičenju.

“Naš primarni cilj je plasman u Evropu. Trofej je nešto što se podrazumeva i daćemo sve od sebe da drugu godinu zaredom trijumfujemo u nacionalnom Kupu. Naši sjajni navijači zaslužuju još jedno nezaboravno slavlje. To zaslužuju i klupski rukovodioci, ali pre svega zaslužuju ovi divni igrači koji ginu za Vojvodinu i na svakoj utakmici pružaju svoj maksimum. Ovde sam već dve godine, to je klub u kome sam napravio najduži staž u trenerskoj karijeri. Mnogi kažu za Novi Sad da je srpska Atina, ja kažem da je i lepši od Atine. Presrećan sam u Vojvodini, navijači su me prihvatili kao rođenog Novosađanina i ozbiljno razmišljam da ovde ostanem da živim. Grad je prelep, mnogo je mirniji od Beograda, manja je gužva, ljudi me vole i zaista se osećam prelepo”, pričao je Lalatović.