Srbija ne podržava učešće svojih državljana u inostranim konfliktima, i to važi i za Ukrajinu, izjavio je Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije.

On je, povodom informacije da je ukrajinska Služba bezbjednosti objavila podatke o državljanima Srbije koji se u Donbasu bore na ruskoj strani, za Radio Slobodna Evropa rekao da se i na njih odnose odredbe zakona o učešću u oružanim konfliktima u inostranstvu.

„Mi nemamo sve te podatke. Ali molimo strane koje ih imaju da nas o tome informišu. Prema svima koji učestvuju na stranim ratištima biće preduzete sve zakonske norme koje se odnose na kažnjavanje takvih dela“, naveo je Dačić.

Ukrajinska bezbjednosna služba (SBU) objavila je podatke o šestorici građana Srbije koji su se, kako se navodi na njenom službenom sajtu, borili u ruskoj jedinici „Vagner“.

Pres centar SBU naveo je da je šef Službe bezbjednosti Ukrajine Vasilj Hricak rekao da je objavljivanje identiteta tih ljudi „samo početak“, jer je veliki broj stranaca uključen u ratno djelovanje te grupe. Na web stranici SBU objavljena su imena i fotografije osumnjičenih iz Srbije, gdje se navodi da su dvojica iz Valjeva, jedan iz Šapca, a da su ostala trojica iz Tuzle, Doboja i Banovića u BiH, kao i da su oni u Ukrajini bili od ljeta 2014., a od avgusta 2015. u Siriji. SBU je saopštio da je objavio podatke o šestorici osumnjičenih da bi te informacije pomogle da budu privedeni.

Igor Crnadak, ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine, rekao je za RSE da nadležne službe i ministarstva BiH i Srbije prate situaciju i razmjenjuju podatke o plaćenicima koji idu na strana ratišta.

„Poduzimaju se sve potrebne mjere da taj rizik bude sveden na minimum. Srbija i Bosna i Hercegovina ne treba da budu etiketirane zato što ima takvih ludaka koji idu tamo da pucaju. Ne možemo da iskontrolišemo svakog čovjeka, ali smo odlučni da se protiv toga žestoko borimo“, izjavio je Crnadak.

Prethodno je Oleksandr Aleksandrovič, ambasador Ukrajine u Srbiji, za beogradski list Blic izjavio da ukrajinske vlasti procjenjuju da „oko 300 srpskih plaćenika ratuje na strani proruskih pobunjenika u regionu Donbasa“.

Crnadak i Dačić učestvovali su u Beogradu na panelu Beogradskog centra za bezbjednosnu politiku (BCBP), gdje su ocijenili da su najveći problem Zapadnog Balkana neriješena bilateralna pitanja između zemalja bivše Jugoslavije.

„I to se pretvara u noćnu moru celog regiona. Na ove druge globalne stvari, kao što su terorizam ili migracije, mi tu ne možemo mnogo da utičemo. Ali možemo da utičemo na to da postoji veća politička volja da se rešavaju bilateralni problemi“, rekao je Dačić.

Na ovoj konferenciji, Danijela Danijelsona, zvaničnika Evropske komisije za proširenje i susjedsku politiku, pitali smo da li je priznavanje Kosova ključni uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji.

„Iz pregovaračkog okvira jasno je šta je osnov za proces koji je u toku. Jasno se razumije da postoji veza između onoga što zovemo puna normalizacija odnosa i pristupa Srbije Evropskoj uniji. Sa stanovišta Evropske unije, upravo zato nam je važno da omogućimo i olakšamo dijalog koji se vodi između Beograda i Prištine“, rekao je Danijelson.

Komentarišući stav kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da je nemoguće nastaviti dijalog bez učešća Sjedinjenih Američkih Država, Ivica Dačić ocijenio je da se radi o izjavi za unutrašnjepolitičku upotrebu.

„O formatu u kom se dijalog vodi neće se razgovarati na takav način. Ako neko misli o direktom učešću Sjedinjenih Američkih Država, dobro je poznato da je rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija taj dijalog prebačen na Brisel. Što se nas tiče, mi smo za to da se vrati u Ujedinjene nacije. Ali nismo mi tu da sada kočimo ovaj dijalog, treba da ga podstaknemo“, rekao je Dačić.

Stav Evropske unije i dalje je, kako je istaknuto na panelu, da samo od Srbije zavisi brzina napredovanja ka članstvu. Kada se radi o članstvu u NATO, predsjednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da taj vojni savez razumije želju Srbije da ostane vojno neutralna.

“Najpre, pitanje Kosova i Metohije za nas je vrlo emocionalno, ali tamo imamo fantastičnu saradnju sa NATO. Zahvaljujući saradnji Vojske Srbije sa KFOR-om imamo stabilnost na Kosovu i Metohiji, Srbi i drugi nealbanci danas se ocećaju mnogo bezbednije zahvaljujući KFOR-u. To cenimo. Takođe, kroz težak period migrantske krize Srbija se pokazala kao veoma pouzdan partner, a pokazali smo i da poštujemo evropske vrednosti”, navela je Brnabić.

Rouz Gotemeler, zamjenica generalnog sekretara NATO, ponovila je stav Sjevernoatlantske alijanse da vojna neutralnost Srbije nije prepreka za proširenje saradnje.

“Veoma je dobro da imamo priliku da zajedno održavamo vojne vježbe i druge aktivnosti. Ali ima i drugih načina za razvoj odnosa, pri čemu bi bilo uzeto u obzir šta su interesi Srbije, a to je na primjer cyber bezbjednost”, rekla je Gotemeler.

Na bezbjednosnom forumu BCBP saopšteno je da se u novembru očekuje susret predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.