Sonja Biserko, predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji bila je gošća Novog dana - gdje je govorila o prvostepenoj presudi Ratku Mladiću, kao i predstojećoj presudi Jadranku Prliću u šestorci.
Da li je presudom Ratku mladiću završena i zaokružena priča o ratu u BiH?
“Što se tiče srpske strane jeste. Treba krenuti u drugom pravcu, otvaranju dijaloga. Presuda će poslužutu da se na osnovu činjenica utvrde smernice ovog regiona, ali izvku i moralne pouke iz svega što se deašvalo, da se to ugradi u institucije sistema, obrazovni sistem – da bi se sprečilo buduće vraćanje”, navela je.
Ona smatra da je važno da se na osnovu svega što se do sada dokazalo, skupilo, da se to stavi u funkciju normalizacije odnosa u regionu.
“Sve te presude do sada su se instrumentalizovale, generisali su se nacionalizmi. Krajnje je vreme da se prestane sa instrumentalizacijom prošlosti i pristupi ozbiljnije prošlosti devedesetih godina”, izjavila je u Novom danu na N1.
Biserko je kazala da je Srbija u stanju poricanja – i ne prihvata stanje u regionu, kao ni to da se Bosni i Hercegovini omogući da se konstituiše kao normalna država.
“Nije bilo naznake da je Srbija spremna da se nosi s onim što te presude nose sa sobom. Davat će ocene presudama, pogotovo onoj Ratka Mladića”, izjavila je dodavši da će se obilje materijala iz Haaga naknadno proučavati.
“Sudske presude nisu definitivna istina o onome što se dešavalo, usmerene su na individualnu odgovornost. Mnogi dokumenti nisu ušli u te presude – ali će biti dostupne istraživačima”, kazala je Sonja Biserko.
Ocijenila je kako je Haški tribunal odustao od nekih koncepata udruženog zločinačkog poduhvata, ali: “To nije definitivna istina o onome što se dešavalo na ovim prostorima”.
“Definitivna kvalifikacija rata tek predstoji. Bit će zanimljivo pratiti ukrštanje strana o onome što se desilo. Važno je da se rat definiše, kako bi se sprečilo manipulisanje. Jasne su tendencije svih strana”, kazala je.
Ona je ocijenila da je Srebrenica najtraumatičnija tačka kada je Srbija u pitanju. “To je teško, i skoro nikad prihvaćeno, jer postoji tendencija da se smanji broj žrtava i da se to svede na zločin”.
Ključ je kaže formiranje nove kritične mase, mlade generacije – jer mnoga ranija društva nisu bila spremna da se suoče s tim.
“To će biti uopće značajno za budućnost i generacije koje dolaze, zbog oslonca da nisu svi učestvovali u ratnom ludilu”.
Za kraj, kazala je da je Tribunal napravio izvanredne rezultate – bez obzira na propuste, ali da je pitanje pomirenja na narodima u regionu.
