Imali ste ih priliku gledati, slušati, smijati im se pojedinačno u Novom danu, no kako to izgleda kada se glumci kultne Audicije Senad Bašić i Jasmin Geljo nađu zajedno, iza scene, prije predstave...

A šta se jutros dogodilo u studiju N1 televizije?

Bašić: Šta je bilo Geljo?

Geljo: Hapćiha

Bašić: Šta je ba?

Geljo: Šta će biti, šmrko’ koku. Zbog treme. Misli da će me uhvatiti, ali ništa. Devet sam ih oćerupo.

Bašić: Reci mi čiju koku si šmrko’?

Geljo: Kako misliš čiju koku?

Bašić: Pa čiju?

Geljo: Svoju koku, koju ću, ćuj buudale. Domaća je bila. Merino koka.

Bašić: Ti Bogami ko da imaš ptičiju gripu.

Je li vama uvijek ovako zanimljivo sa Geljom? Ko je najveći šaljivdžija?

Uvijek je ovako. I ujutru, po danu i naveče. Ostatak ekipe je ozbiljan previše pa nisu sa nama dvojicom.

Ko je najveći frajer u ekipi?

(Obojica u glas) JA. Bašić je rekao da je on jer kada izađe na scenu to je bacanje grudnjaka, gaća. Kao sa Bitlsima. Neki dan su mi jedne proletile. Muške! Bio sreća moj broj i ponio kući. Jasminu Gelji prilaze i žene i muškarci. Kaže ako je Mima onda muškarci, ako je Roki žene.

Traže li žene autogram? Ostajete li poslijj predstave?

Bašić: Na predstavama bude po 1.000 ljudi koji se žele slikati. Predstava traje sat i po, a ljudi bi se slikali do 6 ujutru. Lijepo je to, ali nemoguće prosto. Moramo ići dalje, putovati.

Kako je iza scene? Snimci koje ste donijeli pokazuju koliko vi uživate u svom poslu…

Geljo: E kad bi imali sve materijale i šta mi radimo. To su budalaštine i tako se mi zabavljamo i to pomogne da budemo blentaviji na sceni. Publika to vidi i svima dobro.

Ko najviše improvizira?

Geljo: Admir Glamočak – Atko. Mada svi smo mi malo mentalno popustili. Od prvog dana kad smo se vidjeli odma smo se počeli zezati.

Bašić: 30 godina smo skupa i od povratka kao da se ništa nije promjenilo. Kažu s godinama pamet dolazi, kod glumaca je naopako. Mi kad izlazimo na scenu mi se za sreću pljujemo. Nama glumcima, koji imaju dara za šalu, što smo stariji sve smo duhovitiji i gluplji.

Zar glupost i duhovitost idu zajedno?

Bašić: Je imam 55 god. i radim kao VKV kurblaš u garaži i kurblam kamione i avione. Kurblati znači, kad ne može avion da upali na akumulator onda ti kurblaš. Geljo je ispričao kako je s kolegom prepadao nojeve u Australiji. Inverzno je. Mi vladamo kada je inverzno. Izađe brko koji treba da bude pater familija i sipa kao Zoka Radmilović, glupost do gluposti i svi plaču od smijeha, kao što su i naši političari izgradili kao šljunkare.

Dešava li vam se da na scenu ne možete od smijeha? Ko koga najviše zasmijava?

Bašić: Ja Atka, opet, Simonidu Puhalo. On izađe prije mene, pa nemam koga. U odnosu kad smo igrali u Skenderiji, pao je ljubavni odnos između mene i Simonide pa mijenjamo i veš.

Geljo: Najljepše je iza scene kad neko neočekivano provali nešto i mi svi vrisnemo, ne vidimo se, a vrisnemo. Jednom je Emir budalesao iza scene i mi mu rekli to je super uradi to, on uradi, a publika ništa.

Bašić: Znaš šta je šega, zamislite ovo. Dođem ja u Berlin, kod kćerke da prespavam. Kažem daj mi makaze. Kaže kćerka šta će ti, reko da skrojim sebi kostim. Uzmem duge gaće, i budem pravi kostimograf.

Imate li kostimografa?

Bašić: Ma kakvi. Sami svoji majstori. Sjećam se jednom kad smo počinjali kod oca dolazio jedan radnik. I ja sad gledam u njega i košulju, Košulja je fenomenalna i pitam ga mogu li ja tebi dati svoju, a ti meni svoju. Njegova s kragnom, demode. Ja sam odigrao 1.000 predstava u toj košulji.

To se ne uklapa u priču o filmu, glumcima, kostimografima, propratna oprema? Može se bez svega?

Bašić: U teatru može, ali film treba malo više. Što se tiče teatra glumac je bit. Neki teoretičari preporučuju da glumac sebi bira, tipa od 100 šešira da uzme jedan. Onaj koji će mu odgovarati za lika i u kojem će se osjećati fenomenalno. Ja sam za “BiĆE BIĆE” otišao da bacim smeće u kontejner, kad ono karton i odbačene krpe. Meni nije bilo mrsko, malo prorovim, kad ono odijelo. Kad ono zvecka nešto u džepu – 2 marke. Odnesem supruzi, kažem operi mi ovo odijelo ovo mi je kostim. Kaže supruga baci ovo, šta je ovo, ali ja sam bio nafakali, odigrao sam 350 predstava u tom odijelu, raspao se, iznošen je ali meni je baš takav odgovarao.

Sjećate li se svojih početaka? Jeste li bili u vatru bačeni?

Geljo kaže da je imao 8 godina kada je dobio prvu ulogu.

Bašić: Šta si igrao Crvenkapicu?

Geljo: Nije bolan, bila je scena da me dvojica udaraju ciglom po glavi. Od stiropora. To je bio moj prvi susret. Vesko Kadić na Mejtašu, u dvorišu je to bilo. Sve mi nešto fino što me onom ciglom udera.

Bašić: Ja ću sad u petak u BKC ponijeti ciglu i na sceni ću se fino, ali prvo ću krenuti hoćeš kupiti ciglu?

Izgledaju li ljudi u BIH kao da ih je neko ciglom po glavi udario? Pratite li dešavanja…

Geljo: Ja nemam društvene mreže. Shvatam da je to potreba, ali nemam. Mi gdje god smo došli igrati nevjerovatno koliko su ljudi bili pozitivni, plakali i zahvaljivali jer su se sat i po opustili i malo zaboravili na ove “pametne” što nam kreiraju politiku.

Možemo li biti izvoznici humora?

Bašić: Mi to već radimo, ali bez ikakve podrške kreativi. Vlast je gluha na to. To radi na jedan način koji se može nazvati primitivnim. Evo mi ćemo sada otići petnaest dana u Novi Zeland i Australiju, nešto ćemo donijeti u BiH. Vi imate problem ako su jaja iz BiH, ne mogu u Hrvatsku. Poticaj bi nama dobro došao. U kreativnoj indutriji BiH je napravila takve stvari koje nisu zanemarive, u umjetnosti kompletnoj. Međutim vlast se prema tome odnosi pošprdno što je tipično za nas. Ja sam pitao Gelju da li je pomišljao da bude lakrdijaš, ide mu. Ali nema nikakve povratne. Pitao: Treba li vam šta. Prostor? Evo recimo radili smo 264 epizode “Lud zbunjen normalan”, gledalo se u svim državama Ex Ju, da ne govorim o internetu i niko za 9 godina nije donio bombonjeru. Ako nešto ide iz države onda treba primjetiti…

Ekipa Audicije turneju nastavlja sutra….

Strogo je zabranjeno preuzimanje sadržaja, vijesti, videa ili fotografija bez dozvole. N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.