Još jedna redovna sesija Asocijacije nezavisnih intelektualaca "Krug 99" održana je u nedjelju u Sarajevu, a ovog puta tema je bila “Gubi li BiH tlo pod nogama?“. Hamid Čustović, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, naglasio je da BiH ne upravlja efikasno i planski zemljišnim resursom, te da se o tom problemu u javnosti jako malo govori.

“BiH ne upravlja efikasno i planski zemljišnim resursom, kao jednim od najvažnijih kojeg ima. Možemo slušati u svakodnevnoj praksi različite aspekte i probleme zaštite životne sredine, okoliša i tome slično. Pogotovo ove godine je bio aktuelan zrak. O zemljištu se vrlo malo govori ili se skoro nikako ne govori. Političari, također, o tome problemu ne govore previše. U svakom slučaju ima pogrešna percepcija u društvu da mi imamo dovoljno zemljišta i da imamo dovoljno kvalitetnog zemljišta, što je još gore. Zapravo, ta percepcija je potpuno pogrešna. Ako bi se gledalo sa stanovišta poljoprivredne proizvodnje i neobrađenih površina, možda je to tačno. Ali, sa stanovišta zemljišta kao resursa mi ga nemamo u dovoljnoj količini i, s druge strane, ti resursi u našim uslovima BiH imaju niz ograničenja sa stanovišta njihove produktivnosti“, naglasio je Čustović.

Dodao je da je upravljanje zemljištem kao resursom veoma složeno, ne samo sa strane održivog upravljanja nego i u pravnom, organizacionom i svakom drugom pogledu. Zemljište je, prema njegovim riječima, 90 posto privatno vlasništvo, što dodatno usložnjuje problem.

“Ono što je jako važno kada je zemljište u pitanju postoje različite interesne grupe, prije svega, sa stanovišta tog prostornog upravljanja zemljištem, a nivo odlučivanja u zemlji kakvoj živimo je veoma disperzan, potpuno različit. Recimo na nivou BiH nemate nikakve nadležnosti, u entitetu Republika Srpska prilično centralizirane nadležnosti, dok u Federaciji BiH te nadležnosti se prelamaju, preklapaju u smislu da federacija fiktivno ima određene nadležnosti, kantoni nešto veće, a lokalne zajednice daleko veće. Što je niži nivo upravljanja ovim resursom, to je gore za ovaj resurs“, smatra Čustović.

Kako profesor navodi, na lokalnom nivou interesne grupe i pojedinci poljoprivredna zemljišta pretvaraju u građevinska, što je ogroman problem.

“Zapravo na lokalnim nivoima nemate političke i interesne grupe koje bi stale u zaštitu zemljišta kao takvog. To je problem u BiH, ali moram reći da je to i globalni problem. Dvije milijarde hektara zemljišta je pod pritiskom, pod nekim od procesa degradacije“, objašnjava Čustović.

Naglasio je da se s pravom postavlja pitanje da li je zemljište kao resurs u stanju da do 2050. godine prehrani preko 9,3 milijardi ljudi koliko se očekuje da će ih biti na planeti Zemlji.

“Tih resursa i kod nas, ali i globalno u svijetu je svaki dan, svake minute sve manje“, upozorio je Čustović.

Kazao je i da što više tehnologija napreduje i što se više inputa stavlja u zemljišta sa stanovišta navodnjavanja, ishrane, odnosno gnojiva i vještačkih hemikalija, zemljište postaje problematično.

“Kada je zemljište u pitanju, ne možete očekivati da imate čistu vodu ako nemate čisto tlo“, istakao je Čustović.

Profesor je ukazao i na činjenicu da iz političkih razloga već godinama BiH nema na državnom nivou Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja, na čemu insistira Evropska unija.

“Naravno da ćemo tu imati jako velikih problema i gubitaka, s obzirom na to da je u okviru razgovora sa Evropskom komisijom skoro 60 pitanja i problema vezanih za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. To su krucijalna pitanja sa stanovišta pristupa Evropskoj uniji“, zaključio je Čustović.