Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kakav je odnos vlasti u Srbiji i Hrvatskoj prema ratnim zločinima dve decenije nakon završetka ratova na području bivše Jugoslavije. Sagovornici su bili dvoje aktivista Inicijative mladih za ljudska prava - Branka Vierda iz Zagreba i Ivan Đurić iz Beograda.
Bilo je reči o tome da li se u Hrvatskoj menja odnos prema zločinima nad srpskim civilima koje je hrvatska vojska počinila u Oluji, ko u Srbiji stoji iza napada ultradesničarskih grupa na pozorišne predstave i skupove gde se govori o ratnim zločinima, zašto je genocid u Srebrenici zabranjena tema u Srbiji, zašto se u Hrvatskoj ne priznaju presude Haškog tribunala šestorici čelnika takozvane Herceg-Bosne za udruženi zločinački poduhvat, kako je predsednik Hrvatske Zoran Milanović odlikovao generala Hrvatskog vijeća obrane koji je u Bosni i Hercegovini optužen za ratni zločin, kako pravosuđe u Hrvatskoj izbegava da sudi zločine koje su počinili pripadnici Hrvatske vojske, da li je Srbija sigurna kuća za ratne zločince, kao i o tome da li izvinjenja političara za zločine doprinose pomirenju ili je to samo puka retorika.
Pročitajte još
Omer Karabeg: U Hrvatskoj su dugo vremena zločini, koje je hrvatska vojska počinila nad srpskim civilima u akciji Oluja, bili tabu tema. Ko bi progovorio o njima proglašavan je izdajnikom koji želi da baci senku na Domovinski rat. Međutim, ove godine u avgustu na 25. godišnjicu Oluje premijer Plenković je otišao na komemoraciju u Varivode, gde je tokom Oluje ubijeno devet srpskih civila, i rekao da je to težak zločin i da je to uvreda za Hrvatsku. Da li taj gest premijera nagoveštava promenu stava vlasti prema zločinima počinjenim nad Srbima tokom Oluje?
Branka Vierda: Potez premijera Plenkovića – i ne samo njegov nego i odlazak ministra branitelja Tome Medveda u Grubore, mjesto gdje su također stradali srpski civili – predstavlja zaokret prema politici pomirenja. To je isto tako zaokret prema načinu kako smo do sada obilježavali vojno-redarstvenu operaciju Oluja.
Omer Karabeg: Ima li naznaka da bi vlast u Srbiji mogla da napravi neki pomak kad je reč o prihvatanju odgovornosti za zločine koje su počinile srpske snage u ratovima devedesetih?
Ivan Đurić: Sve je manje naznaka da Srbija ima snage da to uradi. Na gest hrvatskog premijera i ministra branitelja Beograd, ne samo da nije odgovorio recipročnom merom, već je reagovao suprotno. Beograd se udaljio od predstavnika Srba iz Hrvatske, a nacionalistička struja u srpskoj vladi krenula je s novom parolom o srpskom svetu i porukom kako svi Srbi na svetu imaju jednog predsednika, a to je predsednik Vučić koji govori u njihovo ime.
Pomirljivi tonovi na obeležavanju Oluje i zvanično priznavanje srpskih žrtava predstavljali su ogroman korak, a s druge strane Save videli smo skarednu predstavu sa traktorima i sa Aleksandrom Vučićem i Miloradom Dodikom koji su pokušali da dimnom zavesom prekriju približavanje između srpske zajednice u Hrvatskoj i zvaničnog Zagreba.
Ratni zločinac u Studentskom centru
Omer Karabeg: U Srbiji se dešava da ultradesničarske grupe upadaju na pozorišne predstave i skupove gde se govori o zločinima u Bosni i Hercegovini. Ko stoji iza tih huliganskih napada?
Ivan Đurić: Iza tih huliganskih napada stoji ona ista ideologija koja je inspirisala te zločine. U Srbiji se često kaže da vlast stoji iza tih grupa kao da su to neke veštačke grupe. Ja ne mislim da su to veštačke grupe. One su proizvod nacionalističke ideologije koja je nekada bila u institucijama, a sada je mnogo više na ulici.
Omer Karabeg: A da li vlast reaguje?
Ivan Đurić: Bolje da ne reaguje. Ako reaguje na način kako je to uradio odlazeći ministar kulture – bolje da nije reagovao.
Omer Karabeg: Da li u Hrvatskoj ultradesničari upadaju na skupove gde se govori o zločinima koje su počinili pripadnici hrvatske vojske i na kojima se odaje počast žrtvama?
Branka Vierda: Koliko znam ne. Ali imali smo nešto drugo. Prošle godine u prostorijama Studentskog centra u Zagrebu održan je skup na kome je govorio ratni zločinac Dario Kordić, osuđen u Hagu za zločin u bosanskom selu Ahmići. Mi smo tim povodom reagirali i upitali ravnatelja Studentskog centra da nam omogući da u Centru organiziramo projekciju dokumentarnog filma o zločinima u srednjoj Bosni, ako je već omogućio promociju Darija Kordića. Međutim, to se nije dogodilo.
Srebrenica i “Herceg-Bosna”
Omer Karabeg: Čini se da je genocid u Srebrenici tema koja se danas u Srbiji ne sme otvarati. Nije tako uvek bilo. Radio Televizija Srbije je 2001. godine prikazala BBC-ev dokumentarni film Krik iz groba, sećam se kako je javnost bila užasnuta kada se 2005. godine pojavio snimak kako pripadnici paravojne jedinice Škorpioni streljaju zarobljenike iz Srebrenice, a Skupština Srbije je 2010. godine, u vreme kada je Demokratska stranka bila na vlasti, usvojila Deklaraciju o Srebrenici u kojoj se, istina, ne pominje genocid, ali se indirektno priznaje.
Ivan Đurić: Danas je apsolutno nezamislivo da se na javnom servisu govori o Srebrenici na način kako je to bilo 2001. i 2005 godine. Predsednik Srbije Vučić je pokušao da se predstavi kao neko ko ima želju da o tome progovori kada je 2015. otišao u Potočare, ali se licemerje tog njegovog gesta pokazalo odmah po povratku, jer se od tada do danas u režimskim medijima samo priča o napadu na njega, a o srebeničkim žrtvama se uopšte ne govori.
Na nezvaničnom nivou postoji grupa ljudi koja pokušava da govori o genocidu, o žrtvama i o odgovornosti Srbije za genocid, ali njih stalno napadaju. Srebrenica je najdelikatnija tema u Srbiji. Svaki razgovor o genocidu u bilo kojoj formi izložen je žestokim napadima sa svih strana. Vlast je uspela da ubedi ljude da je razgovor o Srebrenici nepotreban. Stavili smo tačku na svaki razgovor o tome. Ali to ne važi za pripadnike ekstremne desnice koji su veoma glasni u negiranju genocida. Oni vode glavnu reč. Nas koji se trudimo da govorimo istinu o Srebrenici ućutkuju nasiljem, a vlast to dozvoljava.
Opširnije na portalu Radio Slobodna Evropa.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad
