Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske će iduće sedmice razmatrati tri deklaracije o genocidu - nad Bošnjacima, Jermenima, odnosno Srbima, Jevrejima i Romima. Ko predlaže jednu, negira drugu. Svi tvrde da imaju isti cilj.

Savez za promjene u skupštinsku proceduru poslao je deklaraciju o osudi genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH. Samatraju to neophodnim, posebno kada se ima u vidu da je predsjednik RS Milorad Dodik kandidovao deklaraciju o genocidu nad Jermenima.

U predloženom dnevnom redu naredne skupštine je i rezolucija o genocidu u Srebrenici.

Koalicija Domovina predložila ju je vođena ciljevima i načelima Povelje Ujedinjenih naroda i presudama Međunarodnog suda pravde, stoji u preambuli rezolucije.

“Mislim da bi se, ukoliko dođe na dnevni red, stvari trebale nazvati pravim imenom. Što se tiče Jermena to prevazilazi nadležnosti NSRS. Stvar je to za historičare”, kaže poslanik SDA u NSRS Senad Bratić.

Svako svoju deklaraciju o genocidu protežira, Bošnjaci, vladajući i opozicija. Neće samo historičarima da prepuste krojenje historije.

Savez za promjene ima razlog za tajming deklaracije.

Priznanje jermenskog genocida zatražio je predsjednik RS Milorad Dodik, neposredno nakon istupa poglavara rimokatoličke crkve pape Franje, koji je zločine Otomanskog cartstva 1915-1917. nazvao prvim genocidom u 20. vijeku.

“Nažalost, svi imaju pravo predlagati. NSRS će se očito o tome svemu baviti, a da li će biti prihvaćeno, upitno je“, rekao je Radovan Višković, poslanik SNSD-a u NSRS.

Tri deklaracije, tri politička akta, a samo jedan termin genocid, ustanovljen 1948. godine na generalnoj skupštini UN-a. Sama definicija nije se našla ni u jednoj od tri Ddeklaracije koje će naredne sedmice pred poslanike.