Koordinatorka nevladine organizacije Žene u crnom Staša Zajović rekla je da ono što minimalno očekuje od presude haškom optuženiku Radovanu Karadžiću, koja će biti izrečena 24. marta, jeste doživotna kazna zatvora.

“Minimalno očekujem da Karadžić dobije doživotnu robiju, da se uzmu u obzir svi elementi optužnice, koji su jako precizni. To bi bilo makar simbolički zadovoljavanje pravde za žrtve, a to bi bilo značajno za rehabilitaciju koncepta i prakse međunarodne pravde, budući da su brojne presude uzdrmale poverenje i u regionalnom i na globalnom planu u međunarodne institucije pravde”, navela je Zajović.

Komentarišući slučaj haškog optuženika Vojislava Šešelja, za kojeg je Haški tribunal doneo odluku da izrekne presudu bez njegovog prisustva 31. marta, Zajović je rekla da sve što se dešava oko Šešelja je veoma degradirajuće za pravdu, posebno za instituciju kao što je Haški tribunal.

“To je prosto podilaženje najopasnijim političkim kalkulacijama i to ne sme da se desi. Srbija ima obavezu koju mora da ispunjava prema Haškom tribunalu i ne postoje nikakvi politički obziri koji su mogli to da opravdaju”, rekla je.

Navodeći da ne sme da se desi da Haški tribunal povlađuje političkim potrebama u Srbiji, Zajović je kazala:

“Haški tribunal u potpunosti povlađuje političkim potrebama u Srbiji, potrebama konteksta i trenutka i to je nedopustivo i neoprostivo i jako ponižavajuće i to potpuno degradira žrtve i devalvira pojam pravde.”

Upitana zašto prema njenom mišljenju Haški tribunal povlađuje Vladi Srbije u slučaju Vojislava Šešelja, Zajović je rekla da je to “zato što ima jedna tragična činjenica da je takozvani naoružani mir ili negativni mir važniji nego pravda”.

“Jako je opasno za žrtve, za klimu u ovoj zemlji. To je umesto kažnjavanja, pružanje podrške onima koji su vršili zločine i koji su nastavili da slave zločine na svaki način i na svakom nivou i da se rugaju žrtvama kojih je jako mnogo”, istakla je Zajović u razgovoru.

Haški tribunal je 1995. godine podigao dve optužnice protiv Radovana Karadžića, koje ga terete po 11 tačaka i to, po dvije tačke za genocid, pet za zločine protiv čovečnosti i četiri za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Karadžić je do 2008. godine bio u bekstvu, odnosno skrivao se pod drugim identitetom, a uhapšen je u Beogradu, u gradskom autobusu, a 30. jula izručen je Haškom tribunalu.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju optužio je u januaru 2003. godine Vojislava Šešelja da je podsticao zločine protiv čovečnosti i za kršenje zakona i običaja ratovanja na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine od 1991. do 1993. Optužen je da je “govorima i izjavama doprineo da se kod izvršilaca stvori odluka da počine navedene zločine”.

Šešelj se dobrovoljno predao Hagu 24. februara 2003. godine, gde je u pritvoru četiri i po godine čekao početak suđenja, do novembra 2007. godine.

Odlukom Sudskog veća Haškog tribunala, u novembru 2014. pušten je na privremenu slobodu u Srbiju do izricanja presude, kako je navedeno, iz humanitarnih razloga, jer mu se nekoliko nedelja ranije pogoršalo zdravstveno stanje.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.