BiH sve dalje od evropskih standarda: Marta Kos donosi jasna upozorenja

Posjeta Evropske komesarke, Marte Kos, nije slučajna, a dolazi uoči objavljivanja godišnjeg paketa o proširenju, koji će informisati o napretku Bosne i Hercegovine na evropskom putu. Otkako je Brisel u martu 2024. godine dao zeleno svjetlo BiH za otvaranje pregovora, bh. vlasti, umjesto evropskim, kreću se, ocjenjuju mnogi, putem političkog sunovrata. Stoga, ova posjeta nosi važnu poruku.

“To pokazuje, zaista, da EU nije odustala od BiH, da im je stalo da nastavimo evropski put i da žele da nam pomognu u onoj mjeri u kojoj oni mogu, a najbolje kada se informišu o tome na terenu”, navela je analitičarka Ivana Marić.

Koliko će, međutim, evropski lideri imati strpljenja za status quo? Na nedavno održanoj sjednici u Sarajevu, evropski predstavnici Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, analizirajući reforme, podsjetili su da je za otvaranje pristupnih pregovora BiH dužna okončati reforme u skladu s preporukama Komisije iz 2022. godine, s akcentom na jačanje pravosuđa, usvajanjem Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu BiH i Zakona o Sudu BiH.

Takođe je važno da Bosna i Hercegovina imenuje glavnog pregovarača. Što se tiče Plana rasta za Zapadni Balkan, Komisija je pozvala Bosnu i Hercegovinu da finalizira i dostavi svoj Program reformi, u korist svih građana te kako bi se izbjegla dalja umanjenja okvirnih sredstava izdvojenih za Bosnu i Hercegovinu.

Kos će u naredna tri dana održati niz sastanaka, a u srijedu je planirano i njeno obraćanje pred državnim parlamentarcima, koje će, SNSD, kako je najavljeno i ranije, bojkotovati. Naime, državni parlamentarci iz redova ove partije istakli su ranije da “poštuju samu posjetu, ali da će ostati dosljedni stavu da ovakav vid obraćanja ne treba biti praksa u institucijama BiH".

“E, to će morati uraditi pred nekim drugim forumom, ali pred parlamentom u punom kapacitetu neće. Dakle, neće biti sjednice oba doma Parlamenta BiH u kojem će se ona obraćati. Ona se jedino može obratiti u Predstavničkom domu i to u krnjem sastavu jer tamo neće biti SNSD-a i naših koalicionih partnera”, kazao je Milorad Dodik.

A ključ za nastavak reformi, upravo je u rukama Dodika koji opstruiše proces, smatra Marić. S druge strane, ne smije se zaboraviti da cjelokupno političko djelovanje u BiH, zapravo egzistira na političkim opstrukcijama – na svim stranama. Ovakav pristup, osim što dodatno narušava kredibilitet BiH i šalje negativan signal investitorima o stabilnosti države, nanosi i direktnu štetu građanima, što se najbolje ogleda u neusvajanju Reformske agende.

Posjeta evropske zvaničnice dolazi u veoma osjetljivom trenutku za BiH. Osim što smo izgubili dodatna sredstava predviđena Planom rasta, državna koalicija se raspala. U međuvremenu, delegati, poslanici i ministri iz redova SNSD-a kažu da neće u Evropu. No, ruku na srce, i ranije je bilo različitih opstrukcija i blokada koje nisu dolazile samo iz SNSD-a. Bilo je tu i drugih koji su, itekako, blokirali ovaj proces zarad drugih interesa.

“Pa su onda bili spremni da usporavaju put BiH ka Evropskoj uniji, da bi pokazali moć ili osujetili druge. Imali smo situaciju s kantonalnim premijerima. Imali smo situaciju u Domu naroda. Mislim, svaki klub, i hrvatskog i bošnjačkog i srpskog naroda je u određenom periodu blokirao. Samo bošnjački klub blokirao je više od osam mjeseci prošle godine”, ističe Ivana Marić.

Dok se evropske reforme koriste za ucjenjivačko ostvarivanje populističkih interesa, BiH ostaje crna rupa na EU putu i jedina u regiji koja je propustila priliku za razvoj. Države Zapadnog Balkana uveliko povlače sredstva iz Plana rasta. Istovremeno, mi se uskoro suočavamo s rokom za novo smanjenje novca za više od 100 miliona evra, ukoliko bh. nosioci vlasti ne usaglase Reformsku agendu.

“Evidentno je da je bila greška od samog starta da se u radnu, ad hoc grupu, za izradu Reformske agende uključuju kantoni, odnosno, županije. Mislim da je tu napravljena jedna seriozna greška, koja je dovela do cjelokupnog zastoja u usvajanju Reformske agende. Važno je istaći i sljedeće – niko ovdje ne spori da se entiteti unutar BiH konsoliduju i pitaju za mišljenje određenim oblastima. Međutim, oni ne bi trebalo da donose odluke, posebno ne one koje se tiču spoljne politike evropskih integracija. To je, isključivo, u nadležnosti države BiH”, rekao je Haris Plakalo, generalni sekretar Evropskog pokreta u BiH.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android /iPhone/iPad