Problemi radnika, ali i problemi sa radnicima - prije svega nedostatkom jedan je od razloga stvaranja takozvanog malog Šengena. Inicijativa za ekonomskim povezivanjem država regiona došla je od političara, ali je privrednici podržavaju.
Šta o najnovijoj inicijativi za povezivanje svih ekonomija Zapadnog Balkana ili o “malom Šengenu” misle privrednici iz regiona? Iako je inicijativa došla od političara, oni koji “nose” regionalnu privredu i kojih se “mali Šengen” najviše tiče, kažu da ideju podržavaju.
Srpski biznismen, vlasnik i osnivač “Delta holdinga” Miroslav Mišković, nedavno je na Samitu privrednih lidera regiona izjavio da podržava ideju “mini Šengena”, kao i da savjetuje vlastima u Srbiji da više razgovaraju sa domaćim privrednicima.
“I predsjednik Vučić i premijerka Brnabić trebalo bi što više da pričaju sa ovdašnjim biznismenima, da čuju stvarne probleme sa kojima se oni suočavaju, da čuju prijedloge kojim bi putem trebalo da ide privreda i kakvi su zakoni neophodni da bi se ti ciljevi ostvarili. Mislim da državni vrh zapravo i nema pravi uvid u stanje domaće ekonomije, a znanje je osnov napretka”, kaže Mišković.
Domaći privrednici smatraju da bi brže napredovali ukoliko bi se od regiona napravila ekonomska cjelina. Direktor kompanije “Metalac” Aleksandar Marković za N1 kaže da “mali Šengen” ne vidi kao političku ideju i da bi se za sve privrednike u regionu povećanje tržišta pozitivno odrazilo na poslovanje.
“Bilo bi divno kakda bismo mogli da obrišemo granice između ovih naših malih zemalja i da povećamo tržište, ja to uopšte ne vidim kao političko pitanje, to je pitanje zdravog razuma. Kamion koji ide u Bosnu provede osam sati na graničnom prelazu. To su troškovi i troškovi… Suština je samo u zdravom razumu. Normalno da je dobro, ja se sjećam – prije dvije godine sam bio u nekoj emisiji sa predsjednikom Privredne komore i tada sam rekao da sam ja ‘optimista sa iskustvom’, ti procesi jako dugo traju, jer svi sada treba da uskladimo poreske zakone, te carinske procedure, da priznamo jedni drugima sertifikate, ako država može da nešto uradi da ubrza te procese – to bi bila sjajna stvar!”, rekao je Marković.
Bez obzira na političke ili bilo koje druge razlike, budućnost Zapadnog Balkana je u udruživanju – to je stav koji stiže iz “Fortenove” grupe koja je preuzela poslovanje nad Agrokorom. Za veće investicije, pojedinačna tržišta su – kažu – premala.
“Proizvodnja koju imamo brendovi koje imamo su regionalno prepoznati i sigurno je mnogo veća šansa za hrvatske brednove da prođu na tržištu Srbije, Bosne ili Slovenije isto tako i obrnuto srpskih brendova ili proizvođača ili iz bilo koje druge države ili regije, nego da će uspjeti u situaciji gdje je konkurencija, kao što je u Zapadnoj Evropi – na italijanskom, njemačkom tržištu, gdje je automatizacija, tehnologija i sve ono što oni imaju zaista znači ozbilju preporeku za naše proizvođače. Ne da mislim, nego sam siguran da je naša budućnost u toj nekoj regionalizaciji ovdje”, ocjenjuje Miodrag Borojević iz Fortenove, nekadašnjeg Agrokora.
Kroz prizmu biznisa, “mali Šengen” je više nego dobra ideja, a ukoliko bi ideja zaista i zaživjela u praksi, to bi za privrednike u cijelom regionu značilo da – sada male i slabe, ekonomije zemalja Zapadnog Balkana dobijaju pristup jedinstvenom tržištu od oko 20 miliona ljudi.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad
