Federacija BiH po uzoru na RS izlazi na Londonsku berzu: "Zaduženje nema opravdanje"

Da se sprema izlazak Federacije BiH na međunarodno tržište kapitala bilo je jasno već prošle godine kada je ovaj entitet dobio prvu kreditnu ocjenu od nadležne bonitetne agencije, sa stabilnim izgledima, ali i kada je nedavno, pri susretu s delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda, premijer Nermin Nikšić rekao da Federaciji BiH nije potreban novi kreditni aranžman sa ovom institucijom. Umjesto toga, Federacija po prvi put emituje obveznice na Londonskoj berzi u iznosu do 350 miliona evra, radi finansiranja budžeta i investicija u 2025. godini. Zaduženje nema opravdanja, stava je dio struke.

“Zaduženje ima opravdanje samo ako je razvojno, a ima dovoljno prostora u rezanju budžetskih stavki da bi se ti troškovi pokrili. Bilo bi logičnije ući u aranžman sa MMF-om, dobila bi se povoljnija sredstva, ali traže reforme, koje vlada nije spremna da sprovede. U krajnjem slučaju postoji mapa puta, Evropska komisija je već davno propisala 14 reformi koje bi trebalo preduzeti, međutim, nijedna nije preduzeta”, rekao je Aziz Šunje, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu.

Nekada osuđivali, sada slijede primjer

Izmjena zakona o dugu FBiH još je jedan pokazatelj da bi federalna vlast mogla da izađe na međunarodnu berzu, po uzoru na Republiku Srpsku koja je na isti način, ovaj led probila prije nekoliko godina. Ovaj potez dao je vjetar u leđa opoziciji u FBiH da spočita ministrima ranije izjave kojima su osuđivali potez kolega u drugom entitetu.

“U RS se 2021. izmijenio zakon o dugu. Cilj je da se izbjegne državni nivo, da entiteti to mogu raditi samostalno. Tada su mnogi kritikovali navedeno, upravo, danas isti realizuju to u FBiH. Nekoliko pitanja je neodgovoreno – prije svega, zašto se to nije radilo na domaćim berzama, prije svega, Sarajevskoj berzi? Znamo da ima mnogo zainteresovanih banaka, osiguravajućih društava, privrednih subjekata, fizičkih lica i slično”, rekao je Admir Čavalić, predsjednik Odbora za ekonomsku i finansijsku politiku.

Međutim, zaduživanje na domaćem tržištu ima ograničenja, pojašnjava poslovni savjetnik, Zoran Pavlović.

“Ograničenja su vezana za nešto što su Agencije za bankarstvo propisale – da se nijedan klijent, bez obzira da li je to firma ili entitetska vlada, ne može zadužiti za više od 10% raspoloživog kreditnog potencijala. Ukoliko se radi o nekim većim projektima koje treba finansirati, onda se mora praviti konzorcijum banaka, što je malo komplikovano u BiH, zbog čega je jednostavnije otići na međunarodne berze”, rekao je Pavlović.

Za više detalja kontaktirali smo i resorno ministarstvo, no ministar Kraljević navodi da protokol nalaže da se izjave ne daju do okončanja procesa.

SDA: Građani će plaćati po 19 miliona eura kamate godišnje

U međuvremenu, iz Kluba SDA, zaduživanje ocjenjuju “ničim drugim, nego namjerom da previsoku cijenu lošeg rada plaćaju građani i buduće vlasti".

"Vlada FBiH će tako dobiti 350 miliona evra da troši na rashode i izdatke predviđene Budžetom za 2025. godinu, a naredna vlast će u julu 2030. godine morati vratiti cijeli taj iznos, dok će građani svake godine zbog previsoke kamatne stope plaćati po 19 miliona eura na ime kamata", naveli su iz SDA.

Što je ukupno, više od 870 miliona KM, izračunali su.

Javni dug raste

Na šta će, konkretno, novac biti utrošen, te kako su nastale rupe u budžetu još je nejasno. Ipak, prema podacima državnog ministarstva finansija i trezora jasno je da ukupan javni dug u BiH raste. Krajem prošle godine iznosio je više od 13 milijardi KM (13.74) i za šest odsto je veći u odnosu na godinu ranije. Što se tiče unutrašnjeg duga, Republika Srpska duguje 2,68 milijardi KM, dok 1.82 milijarde KM duguje FBiH. S druge strane, spoljni dug RS iznosio je četiri milijarde KM, dok je dug FBiH bio pet milijardi. I pored svega, FBiH je daleko manje zadužena od Republike Srpske, zaključuju naši sagovornici.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android /iPhone/iPad