Evropski put BiH između reformi i blokada: Može li novi plan pokrenuti stvari s mrtve tačke?

Zastoj na evropskom putu realnost je Bosne i Hercegovine od dobijanja kandidatskog statusa. Iako je Evropska unija prije dvije godine dala zeleno svjetlo za otvaranje pregovora, oni još nisu počeli zbog izostanka reformi. Uoči Samita EU Zapadni Balkan, Francuska i Njemačka predlažu postepeno uključivanje zemalja kandidata u rad evropskih institucija, uz benefite koji bi pratili provedene reforme.

Denis Džidić, izvšrni direktor BIRN-a:

''Ukoliko se kroz ovaj proces dođe do jasnije komunikacije Evropske unije koja će reći jasno ovaj lider blokira, ovi su zakoni bazični minimum. Mi smo EU rekli smo ovo se mora usvojiti, za to ne glasaju ove stranke. To mijenja način na koji će građani ove zemlje onda glasati.''

Do non-papera dolazi u trenutku kada se razmatraju novi modeli proširenja Evropske unije. Napredak bi i dalje zavisio od reformi, a stečena prava mogla bi biti izgubljena ukoliko reforme izostanu.

Gunther Krichmaum, njemački ministar za Evropu:

''Zaboravimo skok uvis, napravimo stepenice, Da idete stepenik po stepenik i nakon svakog stepenika imate dodatnu vrijednost. Ako imate 100% usklađenosti sa vanjskom politikom, sigurnosnom politikom, onda omogućimo status posmatrača u Evropkom parlamentu, u Evropskom vijeću.''

Benjamin Haddad, francuski ministar za Evropu:

''Radi se o geopolitičkoj stabilnosti evropskog kontinenta i ujedinjenju evropske porodice. Ali to je proces koji zavisi od onoga što postigne svaka zemlja. To znači reforme, pravna stečevina, vladavina prava. Mi ćemo procjenjivati svaku zemlju prema njenim zaslugama."

Analitičari smatraju da bi veće uključivanje zemalja kandidata omogućilo Evropskoj uniji jasniji uvid u to ko blokira reformske procese u Bosni i Hercegovini. BiH je pregovore mogla otvoriti i ranije da su usvojeni Zakon o VSTV-u, izmjene Zakona o Sudu BiH i imenovan pregovarač. Za zastoj na evropskom putu mnogi krive blokade u Domu naroda, dok delegati odgovornost prebacuju jedni na druge.

Kemal Ademović, član Kolegija Doma naroda PSBiH (Crvene linije):

''Stojim na dispoziciji svakom klubu koji zatraži samo ta dva zakona da ih odmah u skladu s poslovnikom zakažem i da je održimo. Međutim, činjenica je da klub Srba neće da razmatra te zakone. Neće da ih razmatraju, a kamo li da ih usvoji.''

Nikola Špirić, član Kolegija Doma naroda PSBiH (SNSD):

''4 sata se ljudi međusobno vrijeđaju, rade močvaru od Doma naroda, pričajući da žele njen napredak na evropskom putu. Rekao sma i jasno ću da ponovim-mi ne želimo biti dio te močvare.''

Marina Pendeš, delegatkinja u Domu naroda PSBiH (HDZBiH):

''Ako se pod izlikom evropskog puta i evropske opredjeljenosti stalno nominiraju točke dnevnog reda za koje se zna da neće proći, d ali su onda te stranke opredjeljene za evropski put? Nisu!''

Među spornim pitanjima je i Zakon o regulatoru, prenosu i tržištu električne energije, važan za izbjegavanje posljedica evropskog CBAM mehanizma. HDZ BiH traži da sjedište buduće distribucije bude u Mostaru umjesto u Brčkom, zbog čega zakon i dalje ne dolazi na dnevni red. Analitičari upozoravaju da evropski put više nije samo političko pitanje, već pitanje koje direktno utiče na građane i privredu.

Haris Plakalo, generalni sekretar Evropskog pokreta u BiH:

''Svjedočimo da neusvajanja određenih zakona više nisu nešto što donosi samo političke konsekvence. To je nešto što donosi itekako kosekvence na svakog građanina unutar Bosne i Hercegovine. Vezano za Moneyval, vezano za CBAM, sve su to odluke koje će se direktno ticat građana, privrede, bankarskog sektora. ''

Dok evropski zvaničnici poručuju da reforme nisu usluga Briselu nego vlastitoj državi, ostaje otvoreno pitanje hoće li novi prijedlozi pokrenuti domaće političare. Mnogi ipak ne očekuju da će ključni evropski zakoni biti usvojeni prije izbora u oktobru.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android /iPhone/iPad