Posljedice inflacije već su očite. Zbog udara na, ionako tanak kućni budžet, građani tek ponešto kupe na tržnici. Upitno je i hoćemo li imati uskoro od koga kupovati, jer i trgovci podižu svoje štandove i odlaze.

Poluprazne kese i site takve sarajevske pijace. Nema više vjernih kupaca, a smanjuje se i broj trgovaca. Zbog sve manje prodaje, prodavci podižu svoje štandove i odlaze.

Muhamed Hamamdžić sa suprugom, već 26 godina prodaje voće i povrće. Kaže, ne pamti gore vrijeme.

“Mi smo ovdje od poslije rata, i bilo je jedno vrijeme ekstra, ali od 2018.godine počelo je.. Ali ovo unazad 5 mjeseci, totalno loše. Ma i nema narod, nemaš ti stalnih mušterija. Većinom su ljudi ovdje u tranzitu. Prije smo imali svaki dan iste mušterije, sad nema. Otprilike, subotom i nedjeljom dođu nam one redovne“, kaže za N1 trgovac Muhamed Hamamdžić.

Istu muku muče i na drugim pijacama. Građani razgledaju, otpuhuju i tek ponešto kupe.

“Cijene svaki dan rastu, sve je skuplje. Nema kupaca, nema ni prodavača, ne možemo ni mi da opstanemo”, kaže trgovac.

(Žale li Vam se građani?)

“Žale, svi se žale. Ne trebaju se ni žaliti, mi vidimo na njima i kad šute da nemaju”.

Za mnoge, cijene su prešle svaku mjeru. Usporedbe radi, u julu prošle godine, visina potrošačke korpe bila je 2070 maraka. U avgustu ove godine, skoro 3 hiljade.

Prosječna penzija, koja je otprilike 500 maraka, jedva da može pokriti osnovne troškove. Penzioneri obavljaju Sizifov posao.

“Užasno, ne može se prepoznati, ovo je stvarno više gotovo. Čovjek nekako trpi, ipak se nadamo da će biti nešto bolje, al kad?”
“Teška je situacija zaista, dokle će ovo trajati? Svi pokazatelji govore da ide sve gore i gore“.
“Ja izdržavam s obzirom da mi je ćerka u inostranstvu pa mi šalje, a inače..“, kažu građani u anketi.

Oni koji nemaju rodbinu u inostranstvu, sada kupuju manje količine. Jednu-dvije paprike, po koju jabuku, a nekih namirnica se i odriču.

“Prije nekad kupim po 5 litara ulja, sad ne mogu, samo litar. Kupim ono što mogu. Nema više da se kupuje na veliko, samo na malo, da preživiš. Litar mlijeka, litar ulja, 20 deka kafe, nekad 10, ali bez kafe se može“.

“Svaki dan kad s nekim pričam, kažem juče je bilo ulje, juče je bilo recimo 3,5KM, a ne znam koliko je danas”.

“Sve gledaš ono osnovno što ti baš treba”, kažu građani u drugoj anketi.

Kilogram paradajza košta 4 marke. U isto vrijeme prošle godine, mogli ste ga kupiti za 3. Kesa nikad lakša, a nikad skuplja. Što i ne čudi, s obzirom da su na godišnjem nivou, cijene hrane i bezalkoholnih pića porasle za preko 20%. Nova-stara politička garnitura ne ulijeva mnogo nade penzionerima, ali ni ostalim građanima da će nam sutra biti bolje.