Na prvom Međunarodnom sastanku Prijatelja Zapadnog Balkana razgovarali smo sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja zapadnog Balkana- Miroslavom Lajčakom. Lajčak je u razgovoru za N1 BiH govorio o svim aktuelnim političkim pitanjima kako u BiH, tako i na Balkanu.

Ovo je prvi susret Prijatelja Zapadnog Balkana. Gdje su zemlje zapadnog Balkana danas kada govorimo o EU putu?

“Prije svega, zaista pozdravljam ovaj sastanak ili ovu konferenciju, jer okuplja iskusne kreatore politika, ljude koji imaju mnogo toga da kažu, a mi imamo vremena da detaljno razgovaramo o pitanjima. To je veoma važno. Zapadni Balkan je sada u novom zamahu. Zamah je stvoren ruskom agresijom na Ukrajinu kada se Evropska unija, rekao bih, probudila nakon godina samozadovoljstva, shvativši da ne možemo zauvijek napustiti region u tom procesu. Činjenica je da se kredibilitet Evropske unije zaista pogoršava. Sada, Evropska unija jasno pokazuje da smo ozbiljni po pitanju evropske budućnosti zapadnog Balkana. Vidite povećano političko interesovanje, godišnje samite, plan rasta kao novi paket od 6 milijardi eura za region. Vidite i nove dokumente koji pokazuju da se Evropska unija sprema za ovaj proces. Paradoksalno i nažalost, Balkan još treba uvjeriti. Ono što čujemo iz regiona je već smo tamo bili, čuli smo to i ranije. Od toga nikada nije bilo ništa kredibilno. Dakle, bavim se zapadnim Balkanom posljednjih 25 godina svog života, ovo je prvi put da vidim Evropsku uniju spremniju za Balkan nego Balkan za Evropsku uniju. Dakle, ovo je zamah. Zamah nikada ne traje dugo. A ako ne želite da propustite zamah, zaista ga moramo transformisati u novi kvalitet.”

Najvažniji elementi

Gospodine Lajčak, koji su bili i koji su i dalje glavni problemi, posebno kada su u pitanju odnosi Beograda i Prištine, u Vašem četvorogodišnjem mandatu?

“Pa, glavni problem je, proces bi trebao dovesti do normalizacije odnosa. Nedavno sam imao sastanak sa predstavnicima nevladinih organizacija i medija iz regiona. Pitao sam ih ko želi normalizaciju? A odgovor je bio Vi, Evropska unija. Dakle, problem je što je ovo proces koji je omogućila EU, ali mi ne osjećamo nastojanje, pritisak za normalizacijom sa strane društava, ni u Srbiji, ni na Kosovu. Dakle, imamo sporazum koji nikada ranije nismo imali, Ohridski sporazum, koji je jasan put. No, ono čemu sam također svjedočio je da kad god se dva lidera, predsjednik Vučić, premijer Kurti, dogovore oko nekih koraka ka normalizaciji, to nailazi na kritiku u njihovim društvima. Dakle, očigledno je da je najvažniji element da se ovaj proces završi to da se pomogne društvima da shvate da bez normalizacije njihovih odnosa za njih nema evropske budućnosti.”

Spomenuli ste Sporazum, ali kako komentarišete porast najvećih tenzija između Prištine i Beograda u Vašem mandatu, jer bile su najveće napetosti.

“Nažalost, Evropska unija nikada nije bila spremnija da vodi ovaj proces ili da olakša ovaj proces. No, moram reći da su četiri godine mog mandata zaista podijeljene na dva dijela. Jedan je bio pozitivan kada smo radili na normalizaciji, ali drugi, koji je bio veći, nažalost nosio se sa krizom na terenu, ublažavanjem utjecaja, pokušajem da se spriječi eskalacija. I naravno, ne možete imati oboje u isto vrijeme. Tako da smo vrlo često bili primorani da zaustavimo proces normalizacije jer smo se morali pozabaviti eskalacijom na terenu. Također, trenutno je, naravno, najveće pitanje kako se pozabaviti pitanjem, kako ublažiti uticaj odluke kosovske centralne banke o gotovinskim transakcijama. Naravno, to je ono što nam trenutno zauzima najviše pažnje. Dakle, nažalost, to je realnost koja je proizvod veoma niskog nivoa povjerenja između dva društva, između Kosova i Srbije uopšte.”

Politička kriza

Bili ste u Bosni i Hercegovini prije nekoliko dana, u Mostaru zapravo, govorili ste o Izbornom zakonu Bosne i Hercegovine. Šta mislite, mogu li lideri u BiH zajedno napraviti nešto u budućnosti bez ikakve pomoći?

“Da, slučajno sam u Bosni i Hercegovini u veoma važnim pa čak i dramatičnim trenucima. Imao sam priliku odvojeno razgovarati sa tri člana predsjedništva prije nekoliko sedmica tokom Diplomatskog foruma u Antaliji. Iskreno, nikada nisam vidio ovoliki nivo jedinstva u njihovim porukama, kao i pozitivne energije pred martovsko Vijeće Evropske unije, kada su se svi nadali da će Bosna dobiti poziv za početak pristupnih pregovora, što sam u potpunosti podržao i desilo se. Tako da smo imali veoma pozitivan zamah u zemlji, koji je, nažalost, zamijenjen još jednom političkom krizom. Moja poruka svim partnerima, a imao sam priliku razgovarati sa svima, političkim liderima sva tri konstitutivna naroda, koalicije, jeste da pokušaju pronaći političko rješenje koje je domaće. Ovo je zaista važno. A Evropska unija je uvijek spremna podržati ono što proizvedu demokratski izabrani politički lideri. Imao sam čast biti visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini. Ni tada svoju ulogu nisam doživljavao kao impozantnu. Vidio sam svoju ulogu kao podršku zemlji na njenom evropskom putu i vidim Bonske ovlasti kao element zaštite onoga što je već postignuto. Zaista ne mislim da je dobro i normalno, da je dobro za državu da su, skoro 30 godina nakon Daytona, Bonske ovlasti još uvijek u svakodnevnoj upotrebi. To tako nije projektovano. Dakle, mi zaista treba da promovišemo demokratski izabrane lidere, demokratske procese i evropska međunarodna zajednica treba da bude tu da pomogne, ali ne i da diktira. To je moje veoma čvrsto mišljenje.”

Šta mislite o ruskom utjecaju u Bosni i Hercegovini?

“Ovo je vrlo često postavljano pitanje. Moj odgovor se malo razlikuje od onoga što obično čujete. Kažem da se ne krijete iza ruskog uticaja jer niko nema bolju ponudu od Evropske unije. Zato što nudimo članstvo, nudimo evropske reforme, nudimo evropsku budućnost, nudimo veliku finansijsku pomoć. Dakle, ako smo ozbiljni, onda ne moramo da brinemo o drugim igračima. Ako nismo, onda očigledno stvaramo prostor za druge aktere da uđu jer mi ne posjedujemo Balkan. Zato nemamo pravo da se žalimo na Rusiju ili bilo kog drugog aktera ako nismo u potpunosti posvećeni i nismo potpuno ozbiljni. Zato niko ne može nadmašiti našu ponudu i zato se ne sakrivajte iza trećih aktera. Potrudimo se da budemo kredibilni i ozbiljni.”

Dakle, napuštate funkciju specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine. Da li je ovo potvrđeno? Kada napuštate ovu funkciju, nakon četiri godine.

“To je uvijek bilo jasno jer je mandat specijalnih predstavnika EU izjednačen sa mandatom ambasadora EU, koji traje četiri godine. Tako da postoji pravilo da specijalni predstavnici ne smiju ostati duže od četiri godine. Upravo sam počeo petu godinu i mandat mi ističe 31. avgusta. Nikada nije bilo rasprave, nikad nisam planirao da idem ili da ostanem dalje. Također je logično da je sa novim rukovodstvom Evropske unije, takođe je dobro da će krenuti nova faza procesa. Dakle, do 31. avgusta sam u potpunosti odgovoran i potpuno posvećen ovom procesu.”

Postoje neke špekulacije o tome da ćete napustiti funkciju nešto ranije krajem aprila. Je li to istina ili su to samo nagađanja?

“Nikad to nisam čuo. Nikad to nisam čuo. Nemam takve planove. Ozbiljna sam osoba i ne bježim.”

Dakle, možete li za N1 pojasniti kakva je procedura za sljedećeg kandidata, ko ga mora preporučiti za misiju, za ovaj zakonodavni mandat ili sljedeći?

“Visoki predstavnik Borrell narednih će dana poslati pismo ambasadorima koji predstavljaju zemlje članice u političkom i sigurnosnom komitetu, tražeći od njih da predlože nominacije za mog nasljednika. A onda će one zemlje koje vjeruju da imaju dobre kandidate predstaviti svoja imena, potom će biti selekcijska procedura. I na kraju, to je imenovanje visokog predstavnika, ali uz podršku svih država članica. Važno je, naravno, da ne postoji praznina između kraja mog mandata i početka novog mandata, jer je kontinuitet veoma važan, kontinuitet misije, kontinuitet ugovora članova tima i tako dalje. Dakle, ne bi trebalo biti praznina. Tako da bi ovo trebalo da se desi prije augusta.”

Postoje i neke spekulacije o sljedećoj osobi na Vašoj poziciji. Borut Pahor, bivši predsjednik Slovenije, jedan je od mogućih kandidata. Kako vidite ulogu Pahora u EU i regionu zapadnog Balkana? I možda, ima li on Vašu podršku za tu ulogu?

“Neću biti dio izbora svog nasljednika, tako da se ne bih trebao izjašnjavati. Ali, očigledno, poznajem predsj ednika Pahora mnogo godina. Sastajali smo se i razgovarali o situaciji na zapadnom Balkanu u više navrata, znam da je on veoma zainteresovan za region i takođe veoma upućen u region. Dakle, ovo je, naravno, veoma važan faktor. To je vjerovatno onoliko koliko mogu reći u ovom trenutku”.

Uskoro i video Miroslava Lajčaka za televiziju N1.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad