Centar civilnih inicijativa u Bosni Hercegovini sproveo je istraživanje o poslovanju javnih preduzeća u ali i stranačkom uticaja na ta preduzeća u BiH. Rezultati istraživanja pokazuju da je veliki broj informacija izuzet od javnosti, da postoji jako malo odgovornosti i da nedostaje kontrole nad radom javnih preduzeća. Zbog svega otvoren je prostor za politizaciju javnog sektora.

Bosna i Hercegovina ima 551 javno preduzeće. Više od 400 pripada općinama i kantonima, a ostatak enititetima, Brčko distriktu i državi, pokazao je to izvještaj CCI-a. Rezultati iz 40% javnih preduzeća pokazuju da 67.000 osoba radi u javnom sektoru. Godišnje na javna preduzeća u državi ode 6,7 milijradi maraka i sva preduzeća trenutno duguju 9,3 milijardi KM.

“Mi smo zapravo poslali 494 dopisa javnim preduzećima u BiH gdje smo tražili podatke o broju zaposlenih, finansijama i rukovodećim kadrovima. I otprilike 40% od svih tih javnih preduzeća je nama dostavilo podatke”, rekao je Hasan Kamenjaković, koordinator za odnose sa javnostima i medijima CCI.

Što se tiče transparetnosti, polovina javnih preduzeća u BiH nema aktivnu web stranicu. CCI je uputio skoro 500 zahtjeva za slobodu pristupa informacijama o poslovanju javnih preduzeća. Više od 300 njih nije dostavilo tražene podatke, dok je 129 dostavilo sve podatke. Skoro stotinu preduzeća nije dostavilo niti jedan izvještaj o poslovanju CCI-u u periodu od deset godina. Na uzorku od 137 JP u čak 91% nije rađena revizija, razlog tome je što četiri državne institucije revizije nisu dužne raditi revidirati poslovanja preduzeća. U većini enitetskih i kantonalnih preduzeća nisu javno dostupni izvještaji o radu za period od 10 godina.

“Ono što je činjenjica jeste da stranke zaista posmatraju javna preduzeća kao nešto što je njihovo, kao da je to izborni plijen. Međutim Zakon o javnim preduzećima jassno kaže, da u upravu JP ne mogu biti imenovana lica koja vrše funkciju u političkim strankama”, naveo je Hasan Kamenjaković.

Međutim stranačka povezanost sa rukovodećim funkcijama preduzeća itekako je vidljiva u oba bh. eniteta. Analiza uzorka od 68 direktorskih pozicija u javnim preduzećima RS, pokazuje povezanost sa vladajućim strankama u 68% slučajeva. Vodeću ulogu za period 10 godina ima SNSD sa 49 imenovanja, slijede DNS, SP, US, DEMOS i SDS. U Federaciji za period 2010.- 2019. analizirajući 46 direktorskih pozicija, stranačka povezanost sa tom funkcijom utvrđena je 78% slučajeva. Najviše stranačkih imenovanja za ovaj peirod ima SDA 31, slijedi SDP, SBB, HDZ BiH, NS RZB i DF.

“Pa prirodna stvar da najjača stranka ima najveći broj imenovanja i postavljenja. Ne bi se smjelo dešavati da direktori tih javnih preduzeća nešto posebno rade, jednostavno oni bi trebali raditi za državu i narod”, rekao je Bakir Izetbegović, predsjednik SDA.

CCI je incirao formiranje tri parlamentarne radne grupe na nivou FBiH, RS i KS. Gdje će raditi na unapređenju transparetnosti, depolitizacije i poslovanja javnih preduzeća.

U najviše slučajeva javna preduzeća u BiH su politički plijen, nakon što političke stranke dobiju izbore. Prema podacima CCI-a u BiH ima 551 JP. Od tog broja 75% preduzeća je aktivno, 8% je u stečaju, 8% je likvidirano, 3% javnih preduzeća u BiH je privatizovano i za 6% JP ne postoje podaci.