Zdravlje treba da nam bude na prvom mjestu, ali često ga zanemarujemo zbog drugih obaveza i nezdravog stila života.

Svi mi nekada želimo da isključimo svoj mozak i opustimo se uz nekoliko čaša vina, nekoliko dodatnih sati sna ili beskonačno gledanje televizije. 

Ipak, određeni izbori u životu mogu da nanesu štetu našem mozgu, čak i kada ne možemo da vidimo vezu između te dvije stvari, piše Health and Human Research.

Životne navike koje našem mozgu uskraćuju potrebne hranjive supstance ili brzo uništavaju ćelije mozga dovode nas u rizik od mentalnih poremećaja poput depresije ili anksioznosti, kao i Alchajmerove bolesti, moždanog udara, epilepsije, pa čak i karcinoma.

Preskakanje doručka

Postoji razlog zbog koga je doručak najvažniji obrok u toku dana. Preskakanje doručka može dovesti do smanjenog nivoa šećera u krvi, što je jako štetno za mozak, naročito ako to često radite.  

Vaš mozak troši više energije nego bilo koji drugi organ i uzima i do 20 posto ukupne glukoze u tijelu dnevno.

Oko dvije trećine energije kojom raspolaže mozak, koristi se kao pomoć neuronima da prenesu signale ostalim dijelovima tijela.  

Preostala trećina namijenjena je održavanju ćelija. Redovno uskraćivanje hrane vašem mozgu prouzrokuje manjak u energetskim zalihama. Vaše moždane ćelije, takođe, neće dobiti njegu koja im je potrebna kako bi bile zdrave i odumrijeće veoma brzo.

Manjak sna

Vjerovatno vam nije nepoznata činjenica da ako nemate dovoljno sna, osjećat će se tromo i zaboravno slijedećeg dana. Razlog je to što nedovoljno sna oduzima vašim neuronima sposobnost da funkcionišu kako treba.  

To dovodi do mentalnih propusta koji mogu uticati na vaš posao i na vaše veze. Još gore od toga, vaša čula i refleksi su prigušeni što povećava šansu da doživite ozbiljnu nezgodu.

Hronična neispavanost ove efekte može učiniti trajnim. Dakle, slijedeći put kada pomislite da ste previše zauzeti da biste spavali dovoljno, imajte u vidu da sve dok ne stavite dobar san u prvi plan, nećete moći ni da funkcionišete najbolje.  

Odvojte vrijeme da se kvalitetno naspavate i obavljaćete više posla za kraće vrijeme slijedećeg dana.

Prejedanje

Istraživanja su pokazala iznenađujuću povezanost između gojaznosti i demencije. Razlozi su nejasni, ali istraživači sumnjaju na to da do gojaznosti dolazi kada hrana koju jedemo ne sadrži dovoljno hranjivih supstanci, što nas tjera da se prejedemo kako bismo zadovoljili potrebu tijela za vitaminima i mineralima. Dakle, čak i ako jedete puno, i dalje možete izgladnjivati svoj mozak.

Posmatrajući određene podatke, možemo vidjeti da je 2015. godine broj pacijenata kojima je dijagnostikovana demencija bio skoro 45 miliona, što je dvostruko više nego 1990. godine. Za to isto vrijeme, gojaznost na nivou nacije je u SAD-u skočila sa 11,1 odsto na 30,6 odsto.  

Slična je situacija i u Evropi. Naravno, potrebno je više studija da bi potvrdile vezu između gojaznosti i demencije, ali je jasno da određena povezanost postoji.

Pušenje

Mnoga su istraživanja napravljena kada je u pitanju štetnost duhana po naše zdravlje, tako da nam je ova veza jasna.  

Pušenje oštećuje ćelijske membrane i nervne sposobnosti u dijelovima mozga odgovornim za ravnotežu, koordinaciju i motoričke sposobnosti. Takođe, razrjeđuje korteks u kom se odvijaju procesi koji uključuju memoriju, jezik i percepciju.

Ostavljanje cigareta je važno za vaše opšte zdravlje, a pomaže i vašem mozgu. Međutim, određena količina štete je već napravljena.  

Istraživači su ustanovili da ostavljanje cigareta pomaže u povratku određene debljine korteksa, ali i da bivši pušači, koji su nekada dosta pušili, a onda nisu zapalili cigaretu više od 25 godina, ipak imaju tanji korteks, nego oni koji nisu nikada pušili.

Dehidracija

Naša tela su sačinjena od 70 odsto vode, tako da dehidracija može biti kritična za sve funkcije našeg tijela, uključujući i moždane funkcije.  

Uticaj dehidracije na mozak događa se veomo brzo, a istraživači su utvrdili da samo dva sata napornih vježbi, bez vode, mogu prouzrokovati opadanje kognitivnih sposobnosti.  

Studije su pokazale da dehidracija najviše utiče na funkcije poput rješavanja kompleksnih problema, koordinaciju i pažnju.

Ne morate da se opterećujete time da treba da uzimate određenu količinu tečnosti svaki dana, ali bi trebalo konstanto unositi vodu, u manjim količinama, po gutljaj, dva, na primer. Jer kada shvatite da ste žedni, vi ste već dehidrirali.

Previše šećera

Našem tijelu, naročito mozgu je potreban šećer da bi mogli da funkcionišemo, ali savremena ishrana uključuje previše šećera. Kada redovno jedete previše šećera, vaše ćelije, uključujući i ćelije mozga, nalaze se u stanju hronične upale.

To utiče na mogućnost vašeg tijela da koristi važne supstance iz hrane i tako uskraćuje mozgu ono što mu je potrebno. U krajnjoj liniji, imaćete i veći rizik od demencije i manji hipokampus, dio mozga koji upravlja memorijom.

Stres

Hroničan stres može da ima negativan uticaj na vaše tijelo. Stres u određenim situacijama je zapravo dobar, jer priprema tijelo da se bori, bježi ili se suoči sa opasnošću. Međutim, kada vaš stil života uključuje hronični stres, hormon kortizol se nakuplja u mozgu i prouzrokuje veću štetu.

To ne samo da može da uništi ćelije mozga, već prouzrokuje “skupljanje” mozga. Kada to “skupljanje” pogodi prefrontalni korteks, vaša sposobnost da učite i pamtite je manja. Ove činjenice predstavljaju imperative da pronađete način da se opustite prije nego što bude kasno.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad