Molekularni biolog i neurobiolog dr Miloš Babić navodi da obuhvat vakcinacijom u Srbiji nije ni blizu dovoljnom nivou imuniteta koji je potreban da se zaustavi virus nivoa zaraznosti kakav ima Delta.

Zbog broja mutacija koronavirusa, naučna nomenklatura je suviše konfuzna za komunikaciju sa širom populacijom, zbog čega je Svjetska zdravstvena organizacija nedavno reagovala tako što je dodijelila grčka slova najvažnijim novim sojevima. Soj koji se prethodno zvao B.1.617.2, „indijski soj“, „dupli mutant“ itd. sada je dobio ime „Delta“, navodi Babić u publikaciji „Nauka u Srbiji“.

Babić ocjenjuje da je Delta soj mnogo infektivniji od prvog soja virusa.

„Kod početnog soja kovida, svaka zaražena osoba je zaražavala otprilike oko dvije druge. Rane procjene ukazuju da će čovjek zaražen Delta sojem zaraziti oko pet do osam drugih“, navodi on.

Takođe, dodaje on, Delta soj vjerovatno proizvodi značajno težu bolest.

„Iako je potrebno još podataka, i kvalitetnijih, preliminarne brojke kažu da Delta soj uzrokuje do 85 odsto više hospitalizacija kod nevakcinisanih, kada se uzme u obzir starost oboljelih“, ističe on.

Dodaje da su registrovani novi simptomi, ali da njihova učestalost još nije potvrđena.

„Za razliku od prethodnih sojeva, za Deltu je prijavljen niz novih simptoma: gubitak sluha (ponekad, izgleda, trajan), veoma ozbiljni gastrointestinalni problemi, a u rijetkim slučajevima i periferne gangrene usljed potpune blokade kapilara mikrotrombima. Na sreću, ovo nije znak promjene u mehanizmima koje virus koristi, samo se radi o povećanju efektivnosti i brzine infekcije“, navodi Babić.

Babić kaže i da preliminarni podaci ukazuju da Delta u značajnoj mjeri ignoriše imunitet od prethodne infekcije.

Podaci su, međutim, veoma slabi i moja procjena je da je situacija u stvari bolja nego što trenutno izgleda“, kaže dr Babić.

On dodaje da Delta varijanta takođe smanjuje efektivnost vakcina. Efektivnost Pfizer-BioNTech vakcine protiv zaraze je smanjena na oko 80–90 odsto, AstraZeneca vakcine na oko 60–65 odsto, Johnson&Johnson (procjena) 55–60 odsto. Za Sinopharm nema dobrih podataka, ali se očekuju slični padovi, ukazuje Babić.

„Delta varijanta se i dalje razvija. U gornjoj listi možete primijetiti i spominjanje Epsilon varijante, koja nije još na listi zabrinjavajućih varijanti, ali sadrži niz mutacija koje smanjuju efektivnost antitijela, kako od prethodno preležane bolesti, tako i od vakcinacije. Epsilon soj nije na većini lista zato što nema tako snažnu infektivnost kao Delta, bar za sada. No, ovdje je pomenut kao primjer: promjene prisutne u Epsilon varijanti mogu da se pojave i u Delti“, kaže Babić.

Kako jednu ključnu dobru vijest Babić ističe da se vakcine ipak dobro drže protiv Delte.

„Iako opada sposobnost vakcina da se odupru samoj zarazi, one i dalje sprečavaju većinu ozbiljnih oblika bolesti kod većine primalaca. Pfizer-BioNTech vakcina pokazuje 96 odsto zaštitu protiv teških oblika bolesti, AstraZeneca oko 92 odsto, J&J (procjena) 85–90 odsto. Za Sputnik se očekuje slična efikasnost kao za AstraZeneca“, navodi on.

Kako vrijeme prolazi, dodaje Babić, sve su manje šanse da će biti potrebne česte dodatne doze.

„Moje predviđanje (lično mišljenje i procjena, ne čvrsta naučna informacija) jeste da će možda biti jedna booster doza protiv mutanata i da će onda dodatne doze ići možda jednom na deset ili dvadeset godina, a moguće je i da većini neće biti potrebne sve do starosti“, kaže Babić.