Akutni hepatitis širi se među najmlađom populacijom u najmanje dvanaest zemalja. Najveći broj slučajeva zabeležen je u Velikoj Britaniji. Istovremeno, 57 srednjoškolaca u Zagrebu obolelo je za poslednja dva meseca od hepatitisa tipa A. Pedijatar dr Saša Milićević objašnjava za RTS u čemu je razlika između ova dva oboljenja, ali i kako ih prepoznati.

Doktor Saša Milićević ističe da su oboljenje jetre koje se pojavilo kod dece u više zemalja i pojava hepatitisa kod srednjoškolaca u Zagrebu različite bolesti.

„Različiti su uzročnici. Ovo u Zagrebu što se dešava to je infektivna žutica koja je nama odavno poznata, mnogi u detinjstvu su imali tu zaraznu žuticu koja uglavnom prođe sama, izaziva je taj virus hepatitisa A, nekada može da se iskomplikuje“, kaže Milićević za RTS.

Ukazuje da se tu radi o zapaljenju tkiva jetre, tj. plemenitog materijala jetre.

“Uglavnom dobro prođe uz terapiju, nekada i bez terapije, nekad se čak i ne primjeti, jer simptomi izostanu”, dodaje doktor.

Ističe da se u Zagrebu otkrilo jer je masovno i dogodilo se u centru gdje su đaci jeli na istom mestu.

“Tako najčešće i nastaje, obično bude neka hidrična infekcija putem vode ili putem hrane na taj način što neka osoba koja ima hepatitis A, a tu taj kuhar nije znao da ima, i onda je svojim kontaminiranim rukama to preioo na hranu”, objašnjava doktor.

Šta izaziva oboljenje jetre kod djece u svijetu?

Kada je reč o oboljenju koje se javilo kod djece u nekoliko zemalja, doktor Milićević kaže da još nemamo podatke da je registrovano kod nas.

“To je adenovirus, koji postoji odavno ovdje kod nas i uglavnom izaziva kijavicu i temperaturu, bol u grlu, dijareju”, dodaje on.

Ističe da se to ođjednom promijenilo i da se umjesto tih klasičnih simptoma sada virus ustrijemio na jetru, kao i da se ne zna da li je u pitanju mutacija.

“Izaziva upalu i to dosta teškog oblika, jer vidimo da je bilo malih pacijenata kod kojih je rađena transplantacija, a bio je i smrtni slučaj”, ističe Milićević.

Govoreći o tome zašto taj virus napada samo djecu, doktor kaže da je verovatno zbog toga što imaju malo slabiji imunitet i otpornost prema adenovirusu.

“Ali je neobično kako ođednom ovaj virus izaziva upalu jetre, a kod pacijenata nisu identifikovani uzročnici A, B, C, D, E – oni virusi koji izazivaju klasične upale jetre koje smo do sada poznavali“, navodi doktor.

Objasnio je i da upala jetre ne mora uvijek da bude virusna, već da može da bude i toksična – izazvana alkoholom, drogom, različitim sredstvima koja se udišu.

“Ovdje je u pitanju očigledno jedna infektivna bolest koja je u tom smislu nova što daje težu kliničku sliku i izazivač do sada nije bio tipičan za upalu jetre, već za prehlade, dijareje”, navodi Milićević.

Ističe da se baš zbog toga i naziva misterioznom bolešću.

Alarm za roditelje – koji su simptomi

Na pitanje šta je alarm za roditelje i kada treba da dijete odvedu kod ljekara, doktor Milićević kaže da se ovo oboljenje prepoznaje prije svega po žutilu beonjača.

“Beonjače budu žute i koža bude žuto prebojena kod bilo koje vrste žutice. S tim što je kod ovog novog oblika nešto više izraženo. Pored toga, može da bude povišena temperatura, dijete može da bude malaksalo, neraspoloženo i takođe nešto što je karakteristično – mokraća bude tamnija, kao pivo, a stolica da bude svjetlija”, navodi doktor.

Pored toga, kako kaže, dijete slabije jede i spava.

Kada je reč o žutilu kože, doktor kaže da ima dece koja puno jedu šargarepu ili mandarine, pa im od toga budu žuti dlanovi. “Onda se roditelji uplaše pa kažu – vidi, žuti mu dlanovi, ali to je pigment koji se taloži. Beonjače moraju da budu žute”, naglašava.

Na pitanje da li se mogu dovesti u vezu kovid i djeca koja su obolela od ove bolesti, doktor Milićević navodi da za sada ne može da se pronađe neka veza.

“Bilo je čak i nekih teorija da to vakcina izaziva, međutim, kod djece je vakcinacija ionako bila ograničena, a na kraju krajeva veliki broj ovih malih pacijenata niti je preležao kovid niti je primio vakcinu”, navodi Milićević.

Ističe da ta teorija o povezanosti ne može da se odbaci dok se ne nađe prava važeća teorija kako je do oboljenja došlo, ali da za sada nema veze sa kovidom.