Okupe se tako bistroumni saradnici oko zagonetnog premijera Vučića pa im on zadaje zagonetke, a oni odgonetaju.
– Prva zagonetka: Ako izgovoriš moje ime više me neće biti. Šta sam ja? – pita premijer.
Kolumne Draže Petrovića
– Znam! Dragoslav Kosmajac! – vikne ministar Stefanović.
– Ma kakav, bre, Kosmajac! Tišina je tačan odgovor! Kapiraš?
– Ne baš… – iznad glave ministra Stefanovića pojavio se natprirodni znak pitanja.
– Pa kako ne kapiraš. Kad nešto kažeš, onda nije više tišina! Andrstend?
– Aha… Ali i vi ste jednom rekli njegovo ime, pa ga jedno vreme nije bilo… – pravdao se ministar Stefanović.
– Dobro, Stefanoviću, sedi dva! Sledeća zagonetka glasi: Šta je to – što ga više ima, to ga manje vidiš? – nastavio je premijer.
– Utisak nedelje! – javio se Martinović Aleksandar.
– Ma jok, bre, Martinoviću. Kakav “Utisak nedelje”! Šta lupaš – štrecnuo se premijer.
– Da nije opozicija! – umešao se Babić.
– Neee! Ovde je tačan odgovor: mrak!
– Aha… Ali ja nikada nisam video mrak ni manje ni više!
– Babiću, sedi jedan! Ajmo dalje. Ako ga bacim uvis, belo. Ako ga bacim dole, žuto. Šta je to?
– Bojan Pajtić! – vikne Marjan Rističević.
– Ma nije, bre, Bojan Pajtić… Jaje je tačan odgovor!
– Aha…
– A šta je ovo: obiđe ceo svet, a nikad se ne makne iz ćoška – nastavio je premijer.
– Znam ja! Bata Gašić se teleprontuje!
– Ma kakav Bata Gašić, aman! Poštanska marka!
– Ko bi rekao!
– Sledeća. Šta je to: ne jede, a pije?
– To je lako! Dragan J. Vučićević!
– Joj! Nije Dragan, nego sunđer!
– Aha…
– Ali slušajte ovu zagonetku, kompleksna, a jednostavna: “U stanju je da traži falinke, ali ne i da bude na poslu u devet. Već u pola jedan šeta kuče i ide na ručak i završi radni dan, a sve ostalo vreme tvituje!”
– To je lako: Nebojša Krstić Krle!
– Uh, s kim ja radim! Saša Janković, bre! Ombudsman! – viknuo je premijer.
– Aaaaaaaaa! – lupili su se po čeli saradnici, od kojih istina, niko pravilno nije umeo da izgovori reč ombudsman, pa ih je premijer naterao da vežbaju onu jezičku brzalicu: “Odosmo u kotlokrpa, kad kotlokrp krpi sa svojih devet kotlokrpovića, a stara kotlokrpovica u kotlokrpovim kolima vodu nosi!”
Ali u modernoj varijanti: “Odosmo u ombudsmana, kad ombudsman krpi sa svojih devet ombudsmanovića, a stara ombudsmanica u ombudsmanovim kolima vodu nosi!”
I tako, kada je pre neki dan premijer Vučić rekao, opisujući predsedničke kandidate, kako su neki od njih “u stanju su da traže falinke, ali ne i da budu na poslu u devet, nego već u pola jedan šetaju kuče i idu na ručak i završe radni dan, a sve ostalo vreme tvituju”, svi članovi SNS su viknuli: “Ovo je lako! Saša Janković! Ombudsman!”
Jedino je dopisni član SNS, Krle Krstić, bio opravdano zabrinut: “Ovo mora da sam ja! Jedino mi nije jasno gde baš mene da se seti, kad ja nemam kuče, nemam posao, nemam radni dan, ne idem na ručak, nisam predsednički kandidat… A ni ne šetam, jer ko što rekoh, ja uopšte nemam kuče”.
Naprednjaci se u poslednje vreme uglavnom bave podnošenjem pritužbi Zaštitniku falinki protiv Zaštitnika građana.
Zaštitnik falinki je osoba sledećeg opisa: “Ne voli da ga pitaju za falinke, uveliko je na poslu u devet, već u pola jedan prati Zaštitnika građana koji šeta kuče, zatim prati Zaštitnika građana koji ide na ručak, a potom prati tvitove Zaštitnika građana u kojima ovaj uglavnom traži falinke”.
Tako da je na Odboru za pravosuđe Skupštine Srbije, koji se tokom trajanja rasprave pretvorio u Odbor za pravosuđe i kinologiju Skupštine Srbije, glavna tema bila: zašto Zaštitnik građana šeta kuče u pola jedan?
– Pa vidite kolege: ako pas jede jednom dnevno, minimum dvaput mora napolje, a ako jede dvaput, tri puta mora napolje – objasnio je predsednik Odbora za pravosuđe i kinologiju Skupštine Srbije pokušavajući da smiri burnu raspravu o ovom važnom državnom pitanju.
Druga tema je bila: zašto Zaštitnik građana šeta kuče u pola jedan, a ima platu 376.648 dinara?
– Pa vidite kolege: ta rasa izuzetno mnogo jede, to vam mesečno izađe 150.000 samo za hranu, plus troškovi veterinara – opet je objasnio predsednik Odbora za pravosuđe i kinologiju Skupštine Srbije pokušavajući da smiri burnu raspravu o ovom važnom državnom pitanju.
Treća tema je bila: zašto kuče Zaštitnika građana laje na operativce BIA koji prate kad ko šeta kuče?
– Pa vidite kolege: lajanje za pse ima veliku važnost u komunikaciji sa nama ljudima, a vrlo verovatno i u međusobnoj komunikaciji – objasnio je predsednik Odbora za pravosuđe i kinologiju Skupštine Srbije pokušavajući da smiri burnu raspravu o ovom važnom državnom pitanju.
Četvrta tema je bila: zašto kuče koga Zaštitnik građana šeta u pola jedan tokom lajanja konstantno pominje inicijale premijera Vučića?
– Ajd što se Zaštitnik građana bavi politikom, ali što je dresirao i kuče da se bavi politikom? – pitali su poslanici SNS.
– Pa vidite kolege, to vam je uobičajeno ponašanje: koka kaže ko-ko-da, krava kaže muuuu, ovca kaže beee, a kuče kaže av-av-av – objasnio je predsednik Odbora za pravosuđe i kinologiju Skupštine Srbije pokušavajući da smiri burnu raspravu o ovom važnom državnom pitanju.
Peta tema je bila: šta će uopšte Zaštitniku građana kuče koje mora da šeta u pola jedan?
– Pa vidite kolege: pas je najbolji čovekov prijatelj… – pokušao je predsednik Odbora za pravosuđe i kinologiju Skupštine Srbije da dođe do reči, ali se situacija zaoštrila.
– Ti nije tačno: premijer je najbolji čovekov prijatelj – urlali su poslanici SNS: “Premijer je lak je za održavanje, retko jede, ne moraš da ga šetaš triput dnevno…” – galamili su poslanici SNS objašnjavajući prednosti najboljeg čovekovog prijatelja u odnosu na ombudsmana, najboljeg čovekovog neprijatelja.
I šesta tema je bila: kako će ombudsman da bude predsednik Srbije kad oko pola jedan obično dolazi Bajden?
– A ne možeš ti Bajdenu da kažeš: sačekaj pola sata, idem samo da prošetam kuče! – objašnjavali su poslanici SNS, pa je i predsednik Odbora za pravosuđe i kinologiju Skupštine Srbije na kraju klonuo duhom. I priznao: “Kolege u pravu ste: Premijer je najbolji predsednik Srbije”.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.
