Momentalne asocijacije na Bosnu i Hercegovinu: prva da je kao ženska koju nije samo onaj ko je jako žurio, biće na avion, jer znamo kakvi su nam vozovi; druga, ona čuvena scena na kraju filma „Valter brani Sarajevo“, kad na pitanje ko je taj Valter, nemački komandant odgovara pokazujući na ceo grad: „Das ist Walter!“.
Jer, pre rata kad nam neka drugarica ostane trudna, a ni sama ne zna s kim, na pitanje ko bi mogao biti otac, jednostavno smo govorili da je Valter.
Neki nas je Valter napravio, samo neće da nas prizna i vaspitava kako dolikuje. Čerupa kako ko i šta stigne, otima ono malo našeg džeparca i arči nasledstvo, prisvaja, osvaja, onda tuče i odbacuje, a tepa nam se samo u izjavama međunarodnih kad su karijerno impresionirani kako smo uspeli da se uneredimo u vlastite pelene dok nas uspravljaju u toj evropskoj hodalici na evropskom putu. Napredak je kad im se kakica ne razmaže po Šengen ogradici, pa nas nagrade kod prvog zubića Reformskom agendom, a obećaju kumstvo ako budemo dobri, iako znaju da smo vaspitno zapušteni i da su nam dadilje takve da slabo da će od nas išta biti.
Daj Bože da do predškolskog dobacimo! Koje su nam šanse ako nas podižu nepismeni, korumpirani i neodgovorni, a kumuju nadrogirani?! A mi im tašunamo i pokazujemo gde zeka pije vode, gde je oko, nos i kako kaže maca. Šenimo ne bi li se umilili za malo džeparca ili moći da i mi kad porastemo do vlasti nekome vičemo: „Buci, buci!“, dok mu zavlačimo ruku u džepić preostalim privatizacijama, tenderima, dizanjem nameta i zaduživanjem do crkavanja.
A tek kad se komšije umešaju! Onda nam čike i tete maznu deviznu štednju, ošišaju berzu, ojade dok nam kao nešto grade (videti pod Slovenija: CPM, SCT), pokupe pare iz kasice-prasice (TUŠ, Pevec…) i na kraju nam serviraju papicu za KONZUMiranje. I ne bi to sve moglo, naravno, bez pune saglasnosti i činodejstva naših vaspitača i dadilja, jer zna se ko odlučuje, ko potpisuje, ko nadzire i ko bi trebalo pelene bar da promeni i nahrani malu decu Valterovu kad se već prihvatio/la te dužnosti.
Ali, avaj! Umesto toga, zavadi decu Valterovu, uči ih da se tuku, pljuju, dave, mrze, pa neće primetiti da su i usrani do iza vrata, da su više gladni nego siti. Pri tome ne opismenjavaj ni za živu glavu! Može bit’ da će videti da ima i može bolje ili će bar pitati zašto im nije bolje. Da bi poduhvat bio što uspešniji, angažuj i one koji će im stalno nabijati komplekse (makar lajavce-trovače na društvenim mrežama, ako ne privatne novinare i medijske kuće) praveći ih nesigurnima, apatičnima i uči ih da je bolje da izrastu upravo u onu s početka teksta opisanu: daj šta god ti traže, kad god ti traže i pitaj hoće li još.
Budi deo mase da sakriješ te komplekse, glupost, neobrazovanost, nepismenost i odsustvo svakog samopoštovanja. Jer, i pamet može jednako da se razmnožava kao i glupost, pa ako ukineš jednog pametnog, manje su šanse da se znanje razmnoži, a veće da se glupost i poslušnost namnoži.
Zato nisam verovala onima koji su hteli da priznaju i očinstvo lažno se predstavljajući kao Valter. Više je mirisalo na pokušaj da se domognu nasledstva i porodične imovine, dok su vaspitne metode ostale iste. Ne verujem ni da će vratiti Valter i uraditi im sve ono što se rimuje sa mater, a nas osloboditi loših vaspitača, komšijskih i domaćih pedofila i međunarodnih kumova. Od te bajke nema ništa ako se sam ne osoviš na noge, baciš hodalicu i za početak uzmeš bukvar u ruke.
Posle toga je svejedno da li si na evropskom ili balkanskom putu ako naučiš sam o sebi da brineš, uspravno hodaš i pravilno koristiš masu između dva uva i iza dva oka, koja se kod normalnih i dostojanstvenih ljudi zove mozak, a kod ostalih stražnjica na vlasti.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.
