Predsednik Srbije i nije baš neka funkcija koja obećava. Prvi predsednik Srbije je, kažu, završio u Hagu, odakle se nije vratio. Drugi je takođe završio u Hagu, odakle se vratio.

Treći je završio u nekom drugom filmu, koji baš i nije neki film, već nekakva indijska melodrama B produkcije koja je toliko dosadna da niko ne može da je gleda.

A oni koji su je gledali kažu da nisu prestajali da plaču, što je doduše karakteristika svake indijske melodrame B produkcije.

-Šta se dešava na kraju nekog drugog filma? – raspituju se oni koji ne bi da gledaju.

-Na kraju on osnuje neku stranku za koju niko ne glasa, pa počne da plače zajedno sa gledaocima! – objašnjavaju oni koji su neki drugi film odgledali do odjavne špice.

Četvrti predsednik Srbije nije završio ni u Hagu, ni u nekom drugom filmu, već u Bajčetini.

-Bajčetina je jedna specifična vrsta majčine. Onoj prvoj trojici su govorili: “Idi u majčinu!”, pa su tamo i završili, dok su njemu stalno govorili: “Idi u Bajčetinu”, pa je i završio u toj specifičnoj vrsti majčine – kažu stručnjaci za srpski predsednički sistem.

Uz to, četvrti predsednik Srbije je živi dokaz one devize familije Topalović: “Kako koji predsednik Srbije stvori muško dete pogodno da postane novi predsednik Srbije, vene i svene kao cvet”.

-Poraslo dete, obezobrazilo se – rekao je četvrti predsednik Srbije pre neki dan kada je muško dete uzrasta 47 godina, pogodno da postane novi predsednik, zakucalo na vrata Andrićevog venca, radi primopredaje dužnosti.

Predsednik Srbije je, dakle, jedna ukleta funkcija koja ne obećava.

-Kako ne obećava!? Pa evo, ja stalno nešto obećavam! – rekao je u sredu rano ujutru Aleksandar Vučić kada je malo kasno saznao sudbinu četvorice prethodnika.

Tako da on čvrsto veruje kako je prvi predsednik Srbije koji obećava.

– Al’ smo ga navukli! – radovali su se tog jutra lideri srpske opozicije i ostala mnogobrojna rodbina, tvorci specijalne taktike za rušenje Vučića koja glasi: “Ne treba mi ništa da radimo, on će sam jednog dana da padne, pazi šta ti kažem!”, koju niko nije shvatao dok u sredu nije otkrivena ukleta sudbina četiri prethodna predsednika Srbije.

-Sad vam je valjda jasno zašto smo ga onoliko ložili da se kandiduje! – objasnili su lideri srpske opozicije i ostala mnogobrojan rodbina krunu svoje taktike: “Pašće on jednog dana sam!”, pozivajući se na zvanična istraživanja po kojima je pedeset odsto dosadašnjih predsednika Srbije završilo u Hagu, 25 odsto u nekom drugom filmu, a preostalih 25 odsto u jednoj specifičnoj vrsti majčine.

-I vi posle kažite da smo mi nesposobna opozicija! – objasnili su slavodobitno lideri srpske opozicije i ostala mnogobrojna rodbina tri minuta pošto je Aleksandar Vučić položio zakletvu na vernoj replici Miroslavljevog jevanđelja, istorijskom dokazu da Miroslav Lazanski datira još iz 12. veka.

-Sad nema nazad! Položio si zakletvu pa padaj sam! Imamo mi vremena da čekamo! – rekli su lideri preostale mnogobrojne srpske opozicije.

A taj dan je u početku izgledao sasvim uobičajeno za Aleksandra Vučića. Najpre su iza njega prosuli lonče vode, jer je običaj među lokalnim življem da se prospe lonče za sreću i kaže: “Da teče ko voda!”

– Da teče ko Beograd na vodi! – ispratili su ga iz sedišta Srpske napredne stranke sa lončetom vode tog jutra, dok su učesnici kontramitinga podrške novom predsedniku iz svih krajeva Srbije tog jutra ispraćeni tradicionalnom porukom: “Da teče ko majonez”.

-Ja nisam sujeveran, ali majonez je počeo da teče već kod Kraljeva, što je dobar znak – rekao je jedan od kontramitingaša iz Kruševca, koji je negde oko Kraljeva s obe ruke dovatio sendvič dobrodošlice i zaključio po flekama na beloj majici sa logom SNS da majonez počinje da teče, što prema narodnom verovanju znači da će bude blagostanje u narednih pet godina, minimum.

Ljudi iz protokola motali su se po Domu Narodne skupštine sa vernom replikom Miroslavljevog jevanđelja, zadovoljni što je novi predsednik ipak odustao od prvobitne ideje da zakletvu položi na vernoj replici “Autostoperskog vodiča kroz galaksiju”, koji sadrži zbirku njegovih originalnih crteža koridora, autoputeva, magistralnih drumova, pista Formule 1, biciklističkih staza i poligona za polaganje vozačkog.

Bilo je ideja da zakletvu položi nad ukoričenom zbirkom svih brojeva Informera od 2012. do 2017, zatim nad sabranim delima Maksa Vebera i dr Vojislava Šešelja ili nad vernom replikom Dušanovog zakonika, legendarnog pravnog akta za čije hirurški precizne klauzule nisu toliko važni dokazi i zatvori, koliko je bitno da sudija ima sekirče.

Odlučeno je ipak da to bude Miroslavljevo jevanđelje, verna replika svih tekstova Miroslava Lazanskog od 12. veka naovamo, koja će simbolički pokazati da će Srbija u narednih pet godina konačno sazreti za Lazu. Što je nadimak Lazanskog.

Svi su bili ushićeni, jedino je četvrti predsednik Srbije sedeo na Andrićevom vencu, čekajući primopredaju dužnosti i bistrio vernu repliku Tarabića proročanstva: “Evo, jesam vam rekao da su sve predvideli. Lepo piše: doći će jedan čovek koji će pomeriti početak radnog vremena u Predsedništvu na pola osam. Pa on nije normalan!”

Posle je četvrti predsednik Srbije seo u kola i kao i svi prethodnici otišao u pravcu majčine, dok su se ispred Andrićevog venca tiskale mase ljudi sa flekama od majoneza na majici.

Sve u svemu – bilo je grandiozno…

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.