Ključni problem akcije oslobođanja Beograda pre 73 godine bio je - kojim putem najbrže stići do Terazija. Kažu da je Peko Dapčević negde kod Autokomande na stolu razvio vojnu kartu Beograda i za tren oka napravio preciznu strategiju najbržeg dolaska na Terazije.

– Znači, Prva armija ide kružnim tokom preko Slavije, onda Ulicom kralja Milana do prve stanice trole, tu staju trolejbusi broj 29 i 22, kreću se u intervalu od osam minuta. Junaci, tu se ukrcajte na trolejbuse i izađite na Terazijama kod Meka – rekao je Peko u svom čuvenom govoru koji se i dan danas izučava na Vojnoj akademiji.

Druga armija, rekao je Peko u svom drugom čuvenom govoru koji se takođe izučava na Vojnoj akademiji, “neka ide preko Slavije, ali levim bokom, kroz Nemanjinu”.

– Prođete Manjež, pa do Ulice kneza Miloša. Junaci, tu kod zgrade Generalštaba uvatite tries’ sedmicu, pa kod Skupštine presednete na dvaes’ šesticu i iskrcate se takođe kod Meka – komandovao je Peko Dapčević.

Treća armija, rekao je na kraju Peko, ima zadatak da se iz pravca Ruzveltove neprijatelju prišunja otpozadi i dejstvuje negde kod Doma omladine gde se nalazila nemačka Druga tenkovska brigada.

– Imali smo sreću da 20. oktobra 1945. gradonačelnik Beograda nije bio Siniša Mali! – zapisao je Peko Dapčević u svojim memoarima ključni element briljantne vojne pobede.

Istog dana, sedamdeset tri godine kasnije, Saša Janković je imao miting na Trgu republike čiji ključni problem je bio sličan, ali mnogo komplikovaniji zbog razvoja saobraćajne infrastrukture koja je četres’ pete bila veoma zakržljala.

– Kojim putem najbrže stići do Terazija? – držao je Saša prst na čelu, negde kod Autokomande, gde je na stolu razvio vojnu kartu Beograda i dva sata pokušavao da napravio preciznu strategiju najbržeg dolaska na Terazije, za koju je Peki Dapčeviću pre 73 godine bilo potrebno tri minuta i 26 sekundi.

– Znači, idemo kružnim tokom preko Slavije, onda Ulicom kralja Milana do prve stanice trolejbusa… – počeo je Saša Janković svoj čuveni govor, koji bi se verovatno izučavao na vojnim akademijama da u startu nisu ikrsli problemi koji su obesmislili vojnu strategiju Peke Dapčevića..

– Ali ovde ne može da se prođe! Sve je raskopano! – javio je neko iz Prve armije Saše Jankovića, dok je on kažiprstom upirao u kružni tok na mapi.

– Dobro, neme veze, idite Beogradskom ulicom do prve stanice trole u Kralja Milana, tu staju trolejbusi 29 i 22, kreću se u intervalu od osam minuta… – komandovao je Saša Janković, zadovoljan što ima alternativno rešenje.

Prva armija Saše Jankovića, međutim, javila se već posle pola sata.

– Beogradskom ne može, iskopani su rovovi sve do Njegoševe… Drugo, stanica trole je pomerena 200 metara unapred, ali trolejbusi ne idu do daljnjeg zbog generalne probe vojne parade! – javili se Prva armija sa lica mesta.

– Pa dobro, idite onda na Manjež, pa do Ulice kneza Miloša. Junaci! Tu kod zgrade Generalštaba imate autobusku stanicu, uvatite tries’ sedmicu! – pokušao je Janković da ponovi strategiju Peke Dapčevića.

Za osam minuta javila se Prva armija sa ćoška Nemanjine i Kneza Miloša.

– Nemanjinu smo nekako prošli puzeći kroz kanale i izbegavajući bagere, ali je problem što tries’ sedmica ne ide, jer je Kneza Miloša zatvorena zbog posete Sergeja Šojgua! – raportirala je Prva armija.

Ironija sudbine – pre 73 godine Prva armija je bila oduševljena kada je na uglu Nemanjine i Kneza Miloša srela dedu Segeja Šojgua, markantnog Rusa koji je veselo vikao: “Harašo, harašo…”

Beograđani su na dedu Sergeja Šojgua bacali cveće ne skrivajući suze radosnice. Ali vremena se menjaju.

– J… vas Šojgu! – vikali su Beograđani sa stanice tries’ sedmice u Kneza Miloša, 73 godine kasnije, dok je Prva armija Saše Jankovića bila zaglavljena na koti 58, gde je do pre neki dan stajao autobus 58, ali mu se od tada gubi svaki trag.

Legenda kaže da autobus 58 već tri dana ide kroz Njegoševu ulicu, ali se do sada nije pojavio nijedan pouzdani očevidac koji bi to potvrdio. Javio se, doduše, neki čiča koji tvrdi da pedes’ osmica ide Ruzveltovom, ali njegovo svedočenje nije uzeto u obzir, jerbo čiča nije bio siguran ni kako se tačno preziva.

– Junaci! Idemo na plan broj tri! – komandovao je Saša Janković posle dva sata traženja najbržeg puta do Terazija: “Dakle, neprijatelju se prišunjajte otpozadi i dejstvujte negde kod Doma omladine!”

– Šefe! Ovde kod Doma omladine je neki autobus, očevici tvrde da je u pitanju baš legendarni 58, upravo pregazio dva pešaka koji su se kretali kolovozom, pošto je trotoar raskopan, a semafori ne rade! – javio se komandant Druge armije sa lica mesta.

– Hm! Nikako ne prelazite van pešačkog! To je rizično! Povucite se i pokušajte preko Obilićevog venca! – komandovao je Saša Janković u trenucima kada se, pre 73 godine, Prva armija Peke Dapčevića već uveliko iskrcala kod Meka na Terazijama i pravila selfije sa Prletom i Tihim.

Kada se Prva armija Saše Jankovića končano javila iz neke uličice gde su propali u misteriozni kanal kojim su skliznuli sve do Savamale, bilo je jasno da je oslobađanje Beograda nekada davno bio rutinski posao, ali je sličnu akciju nemoguće ponoviti

– Imali smo nesreću da je 20. oktobra 2017. gradonačelnik Beograda bio Siniša Mali! – zapisao je Saša Janković u svojim memoarima ključni element briljantnog vojnog debakla, jer je neprijatelj, poučen iskustvima iz 1945, na vreme obesmislio ključno piatnje – kojim putem najbrže stići do Terazija?

– Nema tog puta! – smeškao se cinično Siniša Mali, koji je prvu vojnu pobedu izvojevao više zbog svoje gluposti, nego zbog tuđe pameti.

– I Napoleon je bio mali, ali je znao znanje – rekao je ponosno Aleksandar Vučić kada su mu javili za još jednnu pobedu Siniše Malog.

Tako da, ukoliko ste baš čvrsto rešeni da do kraja godine oslobađate Beograd, držite se zlatnog pravila: “Izbegavajte Slaviju, Nemanjinu, Kneza Miloša, Njegoševu, Beogradsku, Dom omladine i Ruzveltovu!”

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.