Postoji vekovni rivalitet između Ivice Dačića i Aleksandra Vučića oko biblijskog pitanja: “Čiji je duži?”

Svakodnevnim odokativnim merenjem koje redovno sprovodi Zavod za mere i dragocene metale Srpske napredne stranke, utvrđeno je da je Vučićev uvek mnogo duži, zato što je Vučić i inače dug čovek.

Ali su onda, jednoga dana, baš kad je SNS slavio deveti rođendan, među naprednjacima zavladali takozvani muk i takozvana neverica.

-Ne bih da dižem paniku, ali meni se večeras učinilo da je Dačićev ipak duži! – primetio je oko deset sati uveče Aleksandar Martinović, ovlašćeni merač za dužinu Vučićevog, koji povremeno premeri i Dačićev, čisto da ne bude neke zabune.

-Dačićev duži! Nemoguće! – kriknuli su naprednjaci posle rođendana, baš kada su se, nakratko, sa bolnih reformi kolektivno bacili na istoimenu tortu.

-Kako sad Dačićev duži? Predsednikov je uvek duži! Jes ti dobro izmerio? – pitao je Stefanović Martinovića.

-Ma u sekund sam izmerio! Evo pogledajte: Dačićev je duži čitavih osam sekundi! – viknuo je Martinović.

-Vidiš, ja nikad nisam merio u sekundama… – nakašljao se Stefanović.

-Pa u čemu si merio? – bio je malko zapanjen Martinović.

-Merio sam u minutima! – razjasnio je Stefanović nedoumicu oko metodologije merenja.

Onda su još jedanput premerili Vesti N1 i takozvani šok i takozvana neverica napali su takozvani kolektivni duh Srpske napredne stranke.

Formula naprednjačkog uspeha u prethodnih devet godina bila je upravo “masa puta dužina” (M x D = SNS).

-Ako imaš dovoljno veliku masu, tu masu moraš svakodnevno ubeđivati da je Vučićev najduži. Kad ubediš masu da je Vučićev najduži, to treba samo pomnožiti – glasi Ajnštajnova teorija napredniteta, koja je karakteristična po tome što pored ubeđivanja mase da je Vučićev uvek duži nekoliko minuta, masu moraš ubediti i da je Vučić u neku ruku Ajnštajn.

U saopštenju izdatom sutra ujutru SNS je zatražila od nadležnih organa da utvrde kako to da je na RTS-u, Hepiju, Studiju B, Prvoj, O2 i Pinku Vučićev bio duži za dva do pet minuta, negde i 15 minuta, od Dačićevog – što je svojeručno premerio Martinović uz pomoć stručnog konsultanta Stefanovića – dok je jedino na N1 Dačićev za osam sekundi duži od Vučićevog?

-Američka televizija N1 udarila je direktno u temelje teorije napredniteta, kao i teorije relataviteta, dve najubedljivije teorije o postanku svemira i SNS-a – navedeno je u zajedničkom saopštenju SNS-a i Svemira.

Mada to nije uobičajeno, i predsednik Vučić se osetio nekako inferiornim, pa je odlučio lično da se raspita o ovoj neobičnoj okolnosti.

-Gospodo sa N1, objasnite mi samo: zašto je moj kraći od Dačićevog, a na svim ostalim televizijama je znatno duži? – upitao je predsednik Vučić, pomalo nedžentlmenski, jer je odavno utvrđeno da dužina nije bitna, koliko suština govora.

Na devetom rođendanu SNS i inače je sve bilo čudno. Na svim devetim rođendanima u zemlji i svetu tradicionalno se peva ona pesmica Ljube Ršuma “Deset ljutih gusara”, zato što je devetogodišnjaci obožavaju.

Prosečan devetogodišnjak, međutim, u toj pesmi ne traži neke skrivene poruke, ali prosečan devetogodišnji naprednjak čak i u “Deset ljutih gusara” vidi poetsku dubinu, koja opisuje istorijat partije nastale na formuli “masa puta dužina”.

I kada je hor na rođendanu izveo “Deset ljutih gusara”, himnu Srpske napredne stranke za deveti rođendan, svi su u tom videli ono što niko drugi ne vidi.

Deset ljutih gusara

Došlo u moj krevet

Jedan pao s kreveta

Ostalo ih devet – otpevao je hor prvu strofu koja opisuje kako su bivši radikali nekim čudom upali u kolektivni srpski krevet, a u masi naprednjaka na Tašmajdanu začuo se žamor.

-Izgleda da je Toma pao s kreveta! Zato nije došao… – žamorili su međusobno naprednjaci.

Devet ljutih gusara

Još ne znaju ko sam

Jednog sam uspavao

Ostalo ih osam – otpevao je hor drugu strofu himne SNS.

-Hm… Zašto osam? Verovatno misle na ovih Dačićevih osam sekundi viška? – žamorili su naprednjaci.

Osam ljutih gusara

Ja ih oštro gledam

Jedan pao u nesvest

Ostalo ih sedam – otpevao je hor treću strofu.

-Ovo je opis herojskih nastupa predsednika Vučića pred osam neprijateljskih novinara kojih na kraju uvek ostane sedam! – žamorili su naprednjaci.

Šest ljutih gusara

Zbrisalo u svet

Jedan se izgubio

Ostalo ih pet – otpevao je hor četvrtu strofu.

-Ovde se misli na Stros Kana ili Tonija Blera. Predsednik sad ima pet savetnika, jedan fali – žamorili su naprednjaci.

Pet ljutih gusara

Lete ko leptiri

Jedan pao u bunar

Ostalo ih četiri – otpeva je hor petu strofu.

-Mislim da je ovde opisana sudbina Siniše Malog. Kad kažu bunar garantovano misle na Beograd na vodi – žamorili su i dalje naprednjaci, sve dok nije stigao pobedonosni refren:

U svakom pogledu

Pošla me je strava

Sad je sve u redu

Može da se spava!

-U refrenu je opisana borba predsednika Vučića za normalnu, pristojnu i bolju Srbiju, zbog koje nije spavao, ali sad je sve u redu, može malo da odrema, zaslužio je. Živeo predsednik Vučić! – skandirala je okupljena masa puta dužina na stadionu Tašmajdan.