Srpski političari nisu imali preterane sreće sa klozetima, kao ni sa šestim oktobrom, i tako je to bilo još od kralja Milana pa sve, evo, do predsednika Vučića.

Istorija beleži da je 1871. godine u Srbiji ipak osvanuo šesti oktobar, jedan inače u srpskom kalendaru nepostojeći datum, i tada je sujetni apsolutista upao u fekalije do guše.

Kralj Milan Obrenović je 6. oktobra te godine otišao u klozet tokom posete Smederevu, daske na podu nužnika su popucale a on je propao u septičku jamu, odakle su ga jedva živog izvukli združenom akcijom organa bezbednosti.

Dvorjane je alarmirao tako što je pucao uvis iz pištolja koji je poneo tamo gde i car ide peške (pa tako i kralj), a do danas je ostalo nerazjašnjeno da li u pitanju bio atentat, ili samo slučajna bizarnost.

Istoričari se i danas spore oko jedne smrdljive stvari – da li su nepoznati atentatori pod klozeta od dasaka premazali vodenim rastvorom azotne kiseline ili su potporne grede prestrugali, pa su daske izgledale cele, ali ih je kiselina toliko nagrizla da su popucale pod teretom srpskog vladara.

Tako je Srbija bar jednom u svojoj istoriji i de fakto bila u g…… do guše, a istorija je kao učiteljica života dala primer budućim generacijama kako treba da izgleda svaki šesti oktobar. Ali, Srbi iz istorije uzimaju samo glupe primere, nikad pametne, te im zato tako i ide.

Ovih dana, opet, pokazalo se da slatka mešavina dijareje, tri karmina i jednog parfema na popustu od 30 odsto, može od jednog političara pozitivca za samo par trenutaka napraviti opasnog negativca, iako on to ranije nikad nije bio ni 30 odsto.

Za političara je, naime, najvažnije da nema mrlje u karijeru i Meho Omerović je bio jedan od retkih takvih, dok jednog dana, na aerodromu u Frankfurtu, nije došao pred dilemu: da li je bolje imati mrlju karijeru ili mrlju na jednom drugom mestu, gde se mrlje daleko bolje vide?

-Bolje mrlja u karijeri, nego mrlja na pantalonama! – cela kasnija priča Mehe Omerovića ličila je na takav rasplet događaja.

Kada je tog dana razmišljao da li da stoički ostane u fri šopu ili nešto manje stoički sa neplaćenom robom otrči u aerodromski klozet, Omerović Meho je shvatio da je njegova dalja sudbina, u svakom slučaju, što bi rekao naš narod: “Isto sranje – drugo pakovanje!”

Za srpske tabloide sasvim je svejedno da li je neko krao po fri šopu, ili se, bože me oprosti, na sred istog uneredio, pa je Mehino “isto sranje, drugo pakovanje” bilo jasno ko dan.

Na Meha se, sem tabloida, tada nameračila žena bez mrlja, ali sa tvrdokornim flekama u karijeri, Gojković Maja, koja je primetila da u Mehovoj priči iz frankfurtskog WC-a nešto opasno smrdi, jerbo postoji ta teorija da Maja uvek namiriše problem na kilometar. Ovaj put na 1062 kilometra, koliko ima do Frankfurta.

Te je Mehi, kao predsednica parlamenta, spremila takozvanu govnjivu motku, jedno nimalo prijatno sredstvo koje obično spreme onima koji malko zas… Recimo, zastrane.

I onda je Mehu ostalo samo da napiše rimejk Čorbine pesme “Dva dinara, druže”, koja u njegovoj izvedbi izgleda ovako:

Stajao sam tako s rancem u fri šopu,
sve što iole vredi bilo je na popustu,
opet me je stomak napravilo volom,
imao sam samo dijareju, samo dijareju.

Htedoh da zaurlam, strčao sam dole,
nisam mog'o da izdržim duže,
nemački pandur pred vratima WC-a,
rekao je tri karmina, druže – tri karmina, druže.

Mala nužda parfem, a velika dva,
karminom ga sasekoh k'o mačem,
izvinite, molim, pitao sam ja,
kol'ko košta kad unutra plačem, kad unutra plačem…

Mehi Omeroviću je tada sem zdravstvenog imuniteta, pao i diplomatski imunitet, te je cela priča završila tako što je ovih dana podneo ostavku na poslaničku funkciju, i postao jedan od retkih političara koji je uhvaćen sa prstima u medu. Hm, čuj medu!

I kao što je Al Kapone pao na porezu, tako je ovo postao dokaz da i srpski političar kad-tad mora da padne, a ako ne padne na milionima evra, pašće na tri karmina i jednom parfemu.

Ima ta teorija da je Meho pomešao natpise Free shop i Free shit, pa je zato završio ovako kako je završio. Ali svaki srpski političar – pogledajte samo ove na vlasti – počne u nekoj stranci koja liči na Free shit (recimo Srpskoj radikalnoj), a posle menja stranke ko fri šopove jerbo izgleda da mu ta zamena fri šopova povećava kupovnu moć.

I tu ti faktički ne gine dijareja. Jerbo ovde svaki Fri šit završi kao Fri šop, a kola se na kraju slome na nekome potpuno nebitnom.