Da je rahmetli knez Lazar koristio mehanizme Srpske napredne stranke, odziv zaposlenih u javnim preduzećima na Kosovski boj bio bi daleko veći od zacrtanog.

Ni Vuk Branković, zaposlen na mestu operatera na parkingu u Javnom preduzeću Vodovod i kanalizacija Kosovske Mitrovice, ne bi naknadno bio proglašen za izdajnika, jer ko je lud da izgubi baš dobar državni posao samo da bi ušao u narodnu epsku pesmu kao negativac.

Tako da najnovija verzija Lazareve kletve, koju je napisao neki ovlašćeni narodni “slepac”, pardon, neki ovlašćeni narodni slepi guslar iz SNS glasi ovako:

Ko je Srbin i srpskoga roda,

i od srpske krvi, a na budžetu,

i u javnom preduzeću radi,

a ne doš'o kad dođe onaj moj na Kosovo,

ne imao para ni za leba,

od ruke mu ništa ne rodilo,

da bog da ga sačekao lAVor,

ako ne stigne organizovano na istorijski govor! – navodi se, dakle, u pesmi “Moj na Kosovu”, nepoznatog slepog guslara, mada svi opravdano sumnjaju u Marka Đurića, direktora Kancelarije za pravljenje dece na KiM, koji lično nadgleda taj komplikova i zahtevan proces, te lupa recke.

Knez Lazar, dakle, u vreme Kneževe večere, nije imao pojma da će Kosovska bitka zakazana za sutradan biti istorijska, zato što su u to vreme istoričari bili neki sumnjivi tipovi koji su tumačili stvari koje su se već desile, dakle – unazad. Istoričari su u to vreme bili zatucani i trebala im je istorijska distanca da bi nešto proglasili istorijskim, što nije u skladu sa dometima savremene Srbije.

Došla su tako neka vremena kada istoričari više nemaju vremena da tumače stvari unazad, nego se istorija tumači unapred, istorijska distanca je ukinuta kao bespotrebna na međunarodnom simpozijumu “U susret istoriji” kojim je predsedevao Marko Đurić, pa je miting Aleksandra Vučića u Mitrovici označen kao turistička tura “Doživite istoriju uživo uz sendvič i sok sa slamčicom”.

Predsednik je, dakle, nedeljama pisao sastav iznad koga je stajao naslov “Istorijski govor”, u kome je naširoko objasnio zašto se on zalaže za mir u svetu, ali na kraju mitinga u Kosovskoj Mitrovici niko mu nije preko sakoa okačio lentu “Mis univerzum 2018”, te je odmah jasno bilo da ovaj istorijski skup nema nikakve veze sa izborima za Miss World.

Suštinska razlika između govora Miss Universe i predsednika Vučića odmah je primećena u masi naroda koja je došla na miting “Doživite istoriju uživo uz sendvič i sok sa slamčicom”. Ali i na drugim mestima gde je trebalo ubediti građanstvo da je govor istorijski, i nikako ne liči na onaj koji je Mis Filipina onomad izgovorila kad su joj okačili lentu najlepše žene sveta.

– Ljudi, predsednik jeste pominjao mir u svetu, ali nigde nije pomenuo da će se pridružiti međunarodnoj kampanji da se zaštite ugrožene vrste: sumatranski nosorog, beli detlić, sibirski tigar, kalifornijski kondor, ružičasti sarapa i džinovske pande! – brojni analitičari na Pinku, naime, cela dva dana bez tradicionalne piš-pauze tumačili su svaki predsednikov pokret i jedan jedinstven predsednikov istorijski govor.

Kruna spektakla koji je takođe najavio Marko Đurić na međunarodnom simpozijumu “U susret istoriji”, trenutak kada je predsednik trebalo da kroči na mesto “gde srpska noga nije kročila, osim onih koji tamo žive”, otkazana je iz tehničkih razloga.

Naime, baš na putu ka mestu “gde srpska noga nije kročila, osim onih koji tamo žive”, ispred predsednikove kolone isprečio se neki kosovski saobraćajac, a svi saobraćajci su isti bez obzira na pol, rasu, veru i naciju. Uvek postavljaju neka glupa pitanja, na primer: “Zašto vam ne radi levi migavac?”

– Dobro, Aleksandre, sad da vidimo da li imate rezervni točak? – rekao je taj dosadni saobraćajac u momentu kada se predsednik uputio na mesto gde srpska noga nije kročila, osim onih koji tamo žive.

– Nemam rezervni točak, ali nemam ni rezervnu državu! – rekao je predsednik dosadnom saobraćajcu, citirajući neki od svojih brojnih govora koji uvek pali kod naroda i saobraćajaca.

– Pazite ovako: po Zakonu o saobraćaju Republike Kosovo u motornom vozilu ne morate da imate rezervnu državu, ali morate da imate rezervni točak! – bio je jasan saobraćajac, jedan od onih koji ne shvata istorijske momente čak ni kada mu ponudiš 50 evra kroz prozor.

– J… ga, burazeru, shvatam sve te zakone, ali ja upravo idem na mesto gde srpska noga nije kročila, je l’ možeš molim te da nas pustiš! – rekao je predsednik.

– Bez rezervnog točka ne može – rekao je saobraćajac i predsednika vratio nazad u Kosovsku Mitrovicu, gde je obišao i jednog tipičnog srpskog vulkanizera kako bi nabavio rezervni točak.

Tako da predsednik nije obišao mesto gde srpska noga nije kročila, osim onih koji tamo žive, već je zagazio u Gazivode, gde srpska noga, prema tumačenju Marka Đurića, nije zagazila, osim, naravno, onih Srba koji su tamo već zagazili.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.