Još nije utvrđeno ko je tačno izrekao onu čuvenu misao: "Kad čujem reč kultura, uhvatim se za pištolj" – da li Gebels, Ždanov ili Gering – ali je ovih dana nepobitno utvrđeno ko je rekao čuvenu misao: "Kad čujem reč kultura, odmah se uhvatim za Marijana Rističevića".

Dakle, sedi Marijan Rističević u Skupštini Srbije sa subjektivnim osećajem da se neko upravo za njega uhvatio. Postoji taj subjektivni osećaj i u meteorologiji – ono kad vam kažu da je temperature napolju 15 stepeni, a vaš subjektivni osećaj je minus dva.

Subjektivni osećaj kod Marijana Rističevića da se neko baš za njega uhvatio, iako je hvatanje za Marijana Rističevića prilično pipav posao, nastupa obično u trenucima kada neka istorijska ličnost – Gebels, Ždanov, Gering ili predsednik Vučić – odnekud čuje reč kultura.

– Kad čujem reč kultura, odmah se uhvatim za Marijana Rističevića – rekao je tog dana, kako su odmah utvrdili istoričari – predsednik Vučić, jer je Marijan Rističević imao nadahnuta izlaganja u Skupštini Srbije na teme: “Ja, filmski kritičar!”, zatim “Ja, filmski producent!” i naposletku “Ja, dobitnik Oskara za najgluplju epizodnu mušku ulogu!”

Autor antologijskih skupštinskih govora sabranih u zbirku “Muda(r) Marijan(ova)”, naime, tog dana je u delu izlaganja “Ja, filmski kritičar” otkrio da Nikola Kojo i treba da zbriše iz zemlje jer je u nikad snimljenom filmu “Mezimica” navodno trebalo da glumi “srpskog lekara koji uz podršku srpske policije vadi Albancima organe i prodaje ih na crnom tržištu”.

Kada već zna “fabulu radnje” i ko šta glumi u nesnimljenim filmovima, možete misliti kakve sve potencijalne belaje otvara mogućnost da neko Marijanu Rističeviću pokloni komplet karata za FEST, a on ih pritom iskoristi!

I to tako što sedne u prvi red Sava centra i počne da popisuje u tefter sve negativce koje je uočio na filmskom platnu.

Nije stoga ni čudo da u tajnim beleškama Marijana Rističevića stoji da će, ukoliko ikada postane ministar policije – što uopšte nije nerealna opcija za trenutne raskošne političke ideje u Srbiji – prvo da uhapsi Al Paćina, pošto ima tajne snimke u tri nastavka koji nepobitno ukazuju da je on vođa italijanske mafije u Americi.

– Svi, bre, ćute, niko, bre, ne sme ime da mu pomene! – već se može zamisliti prva konferencija za štampu Marijana Rističevića, ministra unutrašnjih poslova u Vladi Srbije, koji se sprema da liši slobode Al Paćina, negativca za koga je Kosmajac mala beba.

Sem toga, Marijan R. je u delu skupštinskog izlaganja “Ja, filmski producent” utvrdio da Mirjana Karanović, Dragan Bjelogrlić, Nikola Kojo & Srđan Dragojević dobijaju finansijsku pomoć od države, faktički i od njega, da bi snimali filmove, a hoće da ruše vlast, faktički i njega. Što je nedopustivo.

“Država Srbija, to sam ja, Marijan Rističević” – pomislio je za trenutak Marijan Rističević, a svi ostali su imali u glavi još goru misao: “Marijan Rističević, to je država Srbija”.

Rističević, naime, smatra da je Filmski centar Srbije ustanova čiji je osnovni zadatak da potplaćuje filmske stvaraoce kako bi oni kazali koju lep reč za predsednika Vučića, čoveka koji izdavaja pare iz svog džepa samo da bi Bjelogrlić & kompanija snimali filmove, a onda u slobodno vreme rušili predsednika Vučića, generalnog sponozora srpskog Boli(d)vuda. Što je domaća varijanta Holivuda, ali za bolide.

Pa će se ubuduće konkursi za sufinansiranje filmova raspisivati na temu: “Zašto volim druga Tita i njegovog ovlašćenog kaskadera, druga Vučića”.

– Sem elaborata “Zašto volim druga Tita i njegovog ovlaščenog kaskadera, druga Vučića” potrebno je dostaviti i filmski scenario, mada nije neophodno ako je dostavljeni elaborat o drugu Titu i njegovom ovlašćenom kaskaderu, drugu Vučiću, dovoljno ubedljiv – pisaće u konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansiranje filmova čiji autori podržavaju reforme, rast BDP-a i zlatno doba kao sastavni deo srpskog Boli(d)vuda, Holivuda za bolide.

Samo da neko Rističeviću, po profesiji zemljoradniku i osvedočenom borcu za srpsko selo, ne dojavi da su Bjelogrlić, Dragojević & Kojo u zajedničkom zločinačkom poduhvatu snimili film “Lepa sela, lepo gore”, koji je bio početak spaljivanja srpskih sela.

– Srpska sela spalili su Bjelogrlić, Dragojević & Kojo! I to lepo! – kazaće Rističević kad mu otkriju postojanje takvog sumnjivog filmskog projekta, u kome Kojo izgovara onu antologijsku repliku: “Vaše čuveno poštenje, uvek ste bili puni tih sranja o poštenju… E pa iskenjam se ja na svo vaše poštenje i na svu tu vašu poštenu generaciju”.

A Kojo pritom uopšte nije mislio na Rističevića i Vučića. U šta ćete ih, naravno, teško ubediti. Kako njih dvojicu, tako i nas ostale…

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android| iPhone/iPad