Znate onaj vic: sede u Beloj kući Srbin, Amerikanac i Albanac. Kaže u jednom trenutku Amerikanac: “Bilo bi dobro da se vas dvojica međusobno priznate!”
Albanac, oduševljen, uzvikne: “Ja hoću!”
VEZANE VIJESTI
A Srbin tonom budističkog mohana kaže: “Ja nikada neću priznati da sam priznao Kosovo!”
Taj vic, kada ga tonom budističkog monaha, priča predsednik Vučić, izgleda ovako:
Sede u Beloj kući Srbin, Amerikanac i Albanac. Kaže u jednom trenutku Amerikanac: “Bilo bi dobro da se vas dvojica međusobno priznate!”
Albanac, oduševljen, kaže: “Ja hoću!”
A Srbin sam sebi počne da viče: “Aco Srbine, Aco Srbine!” I cela Srbija počne da viče: “Aco Srbine, Aco Srbine”. Tako da je Srbin na kraju nadmudrio sve njih – priča predsednik Vučić taj vic.
– Aha! A da li je Srbin na kraju priznao Kosovo? – pitaju ga oni koji ne razumeju glupe viceve.
– Zašto je to bitno ako ih je Aca Srbin sve nadmudrio – kaže predsednik Vučić onima koji ne razumeju glupe viceve.
Sve je i počelo kao jedan glup vic. Naprednjaci se okupili na Dedinju da isprate Srbina u vic…
“Organizujemo sve vrste veselja, svadbe, krštenja, punoletstva, ispraćaje u vojsku, ispraćaje u Vašington” – piše na vizit karti te grupe naprednjaka koja se pre neki dan okupila na kružnom toku na Topčiderskoj zvezdi, da isprati predsednika na dalek i opasan put u Belu kuću, preko bare.
Okupili su se, naravno, spontano, pa je ceo skup izgledao spontano ko “spontani ispraćaj u Vašington”, vikali su “Aco, Srbine” i nosili transparente “Narod je uz Vučića”, te je tuda prošao i predsednik kada je sa Dedinja krenuo na posao, pa je, valjda, dugo kružio kružnim tokom na Topčiderskoj zvezdi, koji je i izabran za ispraćaj jer predsednik kružeći kružnim tokom može da produženo uživa u spontanim povicima “Aco, Srbine”. I tako u krug. Oni viču, a on uživa.
Predsednik je istog dana otišao na Bled, Republika Slovenija, odakle je nastavio u Vašington, ali je onaj spontani skup podrške i organizovan jer je neki naprednjak pogrešno čuo da je predsednik bled, kada je najavljeno da prvo ide na Bled, pa u Vašington.
– Jes’ nešto ubledeo pred Vašington, moramo mu pomoći! – rekli su spontano uglas i ostali naprednjaci te se uputili na skup podrške na Topčidersku zvezdu.
I na snimcima sa Bleda se videlo da je predsednik ubledeo.
– Je l’ on nešto ubledeo, il’ se meni samo čini? – dugo je analizirala Ana Brnabić snimke sa Bleda, pa je Vlada Srbije izglasala Deklaraciju o podršci Aleksandru Vučiću, u kojoj se navodi da čovek može da ubledi iz više razloga, na primer anemije, na primer straha, ali predsednik – piše u Deklaraciji – sigurno nije ubledeo zbog straha, jerbo je on neustrašivo neustrašiv, pa mu Vlada Srbije preporučuje da pojača ishranu cveklom, jerbo je sigurno u pitanju anemija.
– Predsedniče, ne dajte se i pijte pola litre soka od cvekle dnevno – piše u Deklaraciji Vlade Srbije o podršci Aleksandru Vučiću, jerbo je, bogami, nešto ubledeo.
U međuvremenu je odbačena mogućnost da je predsednik ubledeo zbog korone, pošto je prvi simptom korone izostanak čula mirisa, zato što je predsednik sam izjavio kako je nanjušio da mu nešto spremaju u Vašingtonu.
– Moj politički nos dobro oseća razne zamke! – rekao je predsednik na Pinku, na radost svih zabrinutih.
– Uh, dobro je, nije korona, i dalje ima nos i čulo mirisa! Nije ni strah! Dakle, klasična anemija – uzdahnula je Ana s olakašenjem, a onda je s olakašenjem uzdahnuo i onaj spontani skup sa Topčiderske zvezde.
Posle je sve išlo glatko ko “Povratak (p)otpisanih”, čuvena serija o našim vickastim ilegalcima koji su se ubacili u Vašington da razbucaju Trampa i američku adiminstraciju na buljuke. Dogovoreno je da predsednik u “Povratku (p)otpisanih” bude istovremeno i Prle i Tihi, a da Siniša Mali bude ilegalac s lažnim imenom Mali.
Tako je već prvog dana pregovora jedan od “(P)otpisanih”, ilegelac Mali, panično rekao novinarima da se na stolu u Beloj kući pod tačkom deset našla i tačka o međusobnom priznanju Srbije i Kosova, a Grenel je posle rekao novinarima na nemačkom: “Op, trt, gevezen zajn”.
Pod stolom na Pinku, sedeo je Sarapa, i u specijalnoj semisiji pitao Dragan J. Vučićevića: “Šta mislite o onome što je na stolu, dok mi sedimo pod stolom?”.
Dragan J. je onda počeo da viče: “Aco, Srbine!”, “Aco, Srbine”, tako da nikog više nije ni zanimalo šta je na stolu.
Onda se junak onog vica iz Vašingtona, Aca Srbin, direktno uključio u program Pinka i rekao novinarima: “Sedeli smo u Beloj kući, ja Aca Srbin, Albanac i Amerkanac, i ja sam ih na kraju sve zajebao, da ne kežem nadmudrio!”
Posle su se “(P)otpisani” našli i sa Trampom u Ovalnom kabinetu Bele kuće, gde su potpisali papir kojim Kosovo priznaje Srbiju, ali Srbija ne priznaje Kosovo… Zato što ih je Aca Srbin na kraju sve nadmudrio.
Toliko ih je nadmudrio da će se Ovalni kabinet u Beloj kući ubuduće zvati AValni kabinet.
Eto, čisto da ne brinete, pobedili smo! Izgledalo je da su naši unapred otpisani, ali su se vratili u velikom stilu, ko potpisani.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad