Kažu da je Felini dobio ideju za onu čuvenu scenu iz „Amarkorda“ kada je prolazio kroz srpska sela i na svakom drugom drvetu zaticao po jednog neženju srednje dobi kako se dere: „Hoću ženu!“
I koji neće da siđe dok mu se uslovi ne ispune. Otud u filmu onaj ludi ujak Teo koji se iz krošnje oraha dere: „Voglio una donna!“
Onda dođe časna sestra, skine ga s drveta i vrati u ludnicu.
U Savincu, na Koridoru 11, predsednik mesne zajednice ovih dana popeo se na hrast malko mlađi od Kosovkog boja i počeo da se dere: “Hoću Zoranu!”
Lokalni živalj, naime, veruje da onog ko iseče hrast-zapis star 600 godina ima da bije maler doveka, pa Savet mesne zajednice Savinac predlaže da to svojeručno učini ministarka Mihajlović u epizodi “Reformski masakr motornom testerom”. Koji bi verovatno ličio na onaj legendarni teksaški.
Ministarki, međutim, to ne pada na pamet, jer joj samo fali da je posle genocida u Srebrenici optuže i za genocid u Savincu.
Premijer bi, naravno, preuzeo odgovornost i došao da lično poseče hrast, jer njega ionako ceo život biju razne vrste malera kojima stoički sparinguje, ali mu predstavlja problem što, sem malera, hoće da biju i meštani.
A stara srpska izreka kaže: bolje da te celog života bije maler nego da te dovate one rmpalije iz Savinca.
-Stefanoviću, lociraj mi lice prezimena Maler, mesna zajednica Savinac, preti da će da bas bije. Ili je “žuti” ili je Miškovićev plaćenik – naredio je premijer ministru policije.
Te se ispod hrasta preobučen u časnu sestru pojavio Stefanović Nebojša, šef pregovaračkog tima MUP-a Srbije za razgovore sa unikatnim drvećem.
-Kolega – obratio se hrastu ministar Stefanović u odori opatice – predlažem da se sami uklonite sa Koridora 11, jer će ovuda da prođe autoput, a autoputem će da prolaze pospani Turci. Užas jedan!
-Turci! – viknuo je hrast oduševljeno – Pa ja sam rođen u vreme Turaka. Divni ljudi! – rekao je hrast koji dobro pamti i Aganliju i Kučuk Aliju i Mićunovića i sultaniju Hurem i Šekularca i Fočić Mehmed-agu.
-Kolega – ponovio je ministar Stefanović – ali ovi Turci nisu isti ko oni. Voze mercedese i uvek zaspu za volanom negde u rejonu Gornjeg Milanovca. A kad zaspu, skucaju se u prvo drvo pored autoputa. Možete misliti koliko će njih da se skuca u drvo koje je na autoputu! – rekao je ministar.
Zagledan u hrast, ministar se malo i zamislio: “Meni uopšte nije jasno zašto Dragana Markovića zovu Palma, kad on uopšte ne liči na palmu. Zašto ga ne zovu Dragan Marković – Hrast?” – imao je ministar unutrašnji dijalog oko sopstvene percepcije da je Marković, u stvari, pljunuti hrast.
Tek onda, u krošnji, primetio je onog predsednika MZ Savinac koji se drao: “Hoću Zoranu!” Ili na italijanskom: “„Voglio una Zorana!”
-Kolega, jeste li vi Maler? – pitao je ministar.
-Hoću Zoranu! A ti nisi Zorana, golim okom se vidi! Zorana ne nosi te suknje do članaka i te marame do obrva. Ti si Betmen! Pa zar režim Betmena da pošalje na goloruki srpski narod! – urlao je predsednik MZ Savinac, zabrinut zbog sopstvene percepcije da je ministar Stefanović, maskiran po dres kodu časne sestre, pljunuti Betmen.
Sutradan, na sednici vlade, ministar je referisao o situaciji na terenu. Najpre, kako je objasnio, lokalni živalj laže da je u pitanju hrast–zapis, jer je dobro proverio – na drvetu ne piše ništa, nema nikakvog zapisa, osim što je neko na koru urezao srce probodeno strelom i tekstualni sadržaj: “Žika voli Milku”.
Ministar je predložio da se hrast iseče negde uoči Božića, jer je idealan za badnjak u Srpskoj naprednoj stranci ili Predsedništvu Srbije.
Poznato je, naime, da se o prazniku rođenja Isusa Hrista, osobe koja za razliku od hrasta nije hrastolika nego hristolika, u ove dve državne institucije ne unosi tradicionalna grana ili grančica, već badnjaci neodoljivo podsećaju na drveće u uzrastu od šest vekova.
-Ne kolje se prase uoči Božića, kako kaže narodna poslovica, al’ dobro sam proverio: hrast može da se kolje uoči Božića – poentirao je ministar.
Plan B je da SNS, posle veličanstvene pobede u Mesnoj zajednici Majur, SO Šabac, preuzme vlast i u Mesnoj zajednici Savinac, SO Gornji Milanovac. Čime bi konačno onog predsednika MZ skinuli s drveta, a istovremeno i sa vlasti u tom uporištu kočničara reformi i neprijatelja saobraćajne infrastrukture.
Glavni izborni adut u Majuru bio je koncert Ace Lukasa, pa je ideja da Aca Lukas i u Savincu što duže zamajava lokalni živalj, uz najmanje četiri bisa, dok nadležni organi ne otfikare hrast pod okriljem noći.
I pod okriljem koncerta Ace Lukasa. Gde glavni hit neće biti “Ide Mile lajkovačkom prugom”, već “Ide maler Koridorom 11”.
Ali kako kaže Marfijev zakon, najviši pravni akt u Srbiji – taman kad počneš da rešavaš problem na Koridoru 11, pojavi se problem na Koridoru 10.
U Vladu Srbije utrčao je moderni Filipides iz Vrnjačke Banje, Babić Zoran, glasnik sa elementima suglasnika, donoseći sveže vesti.
-Ljudi, na Koridoru 10, kod Pirota, isprečila se brazilika! – viknuo je hrastoliki Babić.
-Brazilika! Šta ti je to, Babiću? – pitao ga je hristoliki premijer.
-Ranohrišćanska brazilska crkva!
-Bazilika, Babiću! Nastavi da učiš! – rekao je premijer.
Skroz ubeđen da je maler već počeo da ga bije. Gledajući u Babića. Mada mu ni Betmen nije ulivao povernje.