U toku je 2045. godina, a u prvoj kuli prve A faze “Beograda na vodi” održava se sastanak kućnog saveta.

Dnevni red je bogat: Zorici Brunclik curi voda iz kupatila Muhameda Alabara, koji već mesecima nije tu, a nikome nije ostavio ključeve od stana. Šaban Šaulić je otkrio žute mrave u kuhinji. Željko Joksimović danima stoji na terasi i viče: “Alabaru pederu”, jerbo ne može da spava od komaraca.

Miroljub Aranđelović Kemiš kuka na buku iz ulaza zgrade gde 50 klinaca ceo dan čeka da izađe Novak Đoković i lupaju teniskim lopticama o zid. Tijana Ajfon se žali da je dobila pripadajući podrum u kome se nalazi vremenska kapsula sa porukom premijera, pa nema mesta da u podrum uglavi pokvarenu veš mašinu.

-Evo vidite ovu fleku iznad bidea! Ja sam zvala komšiju Alabara na mobilni, zvala sam ga na fiksni, na Viber, slala mu mejlove… – viče Zorica Brunclik na predsednika kućnog saveta Sinišu Malog.

-Zorice, ne kaže se Viber nego Vajber. I ja ga zovem mesecima, ne javlja se, a upravo treba da počne prva B faza gde ćemo imati veliku ponudu poslovnih prostora. Evo, ako hoćete da vidite prospekt… – tutka joj Mali katalog.

-Znate šta, Siniša, ja hoću, samo da poslovni prostor iznad mene ne kupi Alabar. Imati Alabara na vertikali je noćna mora – kaže mu Brunclik Zorica.

-A vidite ovo: žuti mravi u kujni u 21. veku! – besan je Šaban Šaulić sa teglom upravo ulovljenih mrava.

-Žuti mravi! Hm, jasno vam je valjda da je to maslo onog Balše Božovića! – kaže predsednik Siniša i u poverenju šapne Šabanu: “Nije to ništa, burazeru, kod mene u stanu se pojavile žute patke! Ovooolike!!!”

-Pa Siniša, majku mu, kada ste nam prodavali ove stanove niste nam rekli da je prekoputa, na onom ostrvu, najveće stanište komaraca kapitalaca u jugoističnoj Evropi! – već je na ivici živaca Željko Joksimović.

-Ajde komarci, al’ ova deca što čekaju Novaka Đokovića! Pa to nema smisla! Dan i noć su tu! Ja im sto puta objšanjavam da je Novak u Monte Karlu, a oni kažu: “Oladi, matori”, i nastavljaju da lupaju onim lopticama o zid – žali se Kemiš.

-A dokle će ona vremenska kapsula da stoji uzidana mom podrumu? – znatiželjna je Tijana Ajfon.

Predsednik kućnog saveta Siniša Mali otišao je na kraju u svoj penthaus i sklopio oči, setivši se onog istorijskog Krstovdana od pre 30 godina, kada je sve izgledalo bajno. Što bi rekla Mira Marković, bilo je to ovako:

-Aco, izgleda da je Toma u pravu kada je predvideo: “Doći će žuti ljudi i piti vodu sa srpskih reka” – rekao je tog prepodneva oduševljeno ministar policije kada su mu preko “motorole” javili da veća grupa žutih ljudi pristiže ka Savi.

-Gde baš sad nađoše! Samo mi fale žuti ljudi da piju vodu sa reke usred direktnog prenosa. Blokiraj to! – rekao je premijer Vučić, reditelj i glavni junak prvog direktnog prenosa postavljanja kamena temeljca u istoriji srpskih televizija. Tim tempom, sledeći paralelan direktan prenos na RTS-u, Pinku i Studiju B može uslediti več krajem oktobra, kad premijer bude postavljao kamen u bure sa kiselim kupusom.

-Pa šta da im kažem? – pitao je ministar policije.

-Kaži im, brate, da je voda zagađena, da nije za piće i da dođu neki drugi put – rekao je premijer.

Čim je video Zorana Živkovića na čelu žutih ljudi sa kišobranima, komandir počasnog voda Žandamerije stao je ispred kordona.

-Odmah sam vas prepoznao. Vi ste onaj iz “Kremanskog proročanstva”! – rekao je Živkoviću.

-Kog, bre, proročanstva! Ja sam, bre, čoveče, iz Nove stranke, a ovi ostali su iz Stare stranke. Mi smo sad isti, samo je moja stranka novija od njihove – objasnio je komandiru.

-Pa dobro… Mene interesuje, je l’ vas lično predvideo Tarabić? – bio je uporan komandir.

-Tarabić! Koji, bre, Tarabić!? Mene je predvideo onaj iz SUP Savski venac gde smo prijavili skup – rekao je Živković.

-Alo, ministre, ovi kažu da nisu iz “Kremanskog proročanstva”, nego iz nekog “Savskovenačkog proročasntva” – javio je komandir ministru.

Dvesta metara dalje ka Savi nadirale su i žute patke.

-Alo, Tomo, da l’ su Tarabići predvideli možda da će, sem žutih ljudi, i jedna grupa belih ljudi sa žutim patkama doći da pije vodu sa srpskih reka! – raspitivao se ministar policije iz prve ruke.

-Toga nema, to su neki foliranti! Blokiraj! – rekao je predsednik Toma, koji se nalazio na Ist Riveru gde mu se upravo ostvarivalo Tarabića proročanstvo koje glasi: “Doći će crni čovek i reći: Tomo, zovi kad god šta treba”.

Kada su žuti ljudi bez pataka i beli ljudi sa patkama konačno blokirani , javio se problem: kako prepoznati one divne ljude koji nisu došli da piju vodu sa srpskih reka, nego su došli da jedu sendvič kraj reke. Neko se setio da oni imaju članske karte sendvičare “Sendvič Na Sendvič”, pa su propušteni i raspoređeni po okolnim mostovima.

-Evo, dame i gospodo, pogledajte ove ljude na mostovima. Svi oni su došli da skoče s mosta, ali kada su s mosta primetili kamen temeljac, mene i gospodina Alabara sa lopatama, shvatili su da ima nade za našu zemlju. I odustali od skoka – rekao je premijer u pozdravnom obraćanju, dodavši da su protiv projekta “Beograd na vodi” samo neki zatucani ljudi koji misle da je reka Sava pitka celim tokom.

-Ti ljudi umesto da prave “Waterfront” insceniraju “Watergate” – rekao je premijer.

Onda su premijer i mister Alabar napisali tajne poruke i ubacili u vremensku kapsulu. Mister Alabar je napisao svoj rezervni broj mobilnog, uz napomenu: “Ne davati Zorici Brunclik ako mi pukne cev u kupatilu”, a premijer je napisao: “Ovo je veliki korak za čovečanstvo, ali mali korak za Sinišu Malog”.

Na kraju su novinari pitali premijera: zašto policija blokira one žute ljude sa kišobranima i bele ljude sa žutim patkama, a on je rekao: “Nisam primetio policiju”. Šefica premijerovog kabineta zapisala je krišom u tefter: “Zakazati mu u ponedeljak kod oftamologa”.

I tako je izgledao taj istorijski Krstovdan koga se sa setom, u penthausu prve kule prve A faze “Beograda na vodi” 2045. godine prisećao predsednik kućnog saveta Siniša Mali, dok je Zorici Brunclik kapljala voda iz stana Muhameda Alabara.

Kao što je “Hari Poter i kamen mudrosti” priča o nevoljenom siročetu odraslom u porodici Darsli koja se prema njemu ophodila kao prema levom smetalu, dok mu nisu počela pristizati pisma iz škole za veštice i čarobnjake, tako je i “Hari Poter i kamen temeljac” priča o nevoljenom siročetu odraslom u familiji Šešelj, koga su svi smatrali za levo smetalo, dok mu jednog dana nisu počela pristizati pisma iz škole za pravljenje sendviča u kojima je pisalo samo jedno: “Svaka čast Vučiću”.