Prateći dramatična obraćanja predsednika Vučića na dramatičnim konferencijama za štampu i tokom dramatičnih intervjua povodom dramatičnih događaja na dramatičnom Kosovu, stiče se utisak nedelje da je predsednik u nedelju izjutra, kada je čuo šta se desilo u Banjskoj, teško uzdahnuo i glasno rekao: “Evo je banja!”

I to je, sem reči “evo”, rekao spojeno.

Predsednik je dakle rekao: “Evo je banja!”, delimično spojeno, pravopisno nepravilno, jer je svih ovih dana izgledao baš kao čovek koji je tog jutra teško uzdahnuo i rekao: “Evo je banja!” bez razmaka između je i banja. A baš tako, bez razmaka, jeste i mislio, jer je Vuk Karadžić lepo napisao – piši i misli kao što govoriš, ali izgovaraj da ne liči na psovku.

Malo je situacija kada je predsednik izgledao tako dramaturški nespreman za dramatična obraćanja naciji o dramatičnim događajima koja su se očigledno desila previše dramatično čak i za njega, nekrunisanog kralja dramaturgije.

Mada je i ovaj put uspeo ono što niko nije uspeo: biračko telo je opet plakalo za njim, čovekom koji je izgledao kao je teško ranjen održao konferenciju za štampu i uprkos ranama svima lepo objasnio da on o svemu ovome nije imao pojma, keve mi.

Toliko je neobavešten da je čak i Koštunicu prešišao. Slava mu!

Dakle, da je Aleksandar Vučić bio predsednik Srbije tokom Kosovskog boja 1389. godine, kao i dan posle Kosovskog boja, njegovo obraćanje naciji 28. juna uveče izgledalo bi isto kao ono od pre neki dan uveče.

Seo bi za astal, uzdahnuo duboko, i onda tonom koji deluje kao da da je on lično proboden od učkura do grla bijela tokom tog boja, ali odoleva ranama jer neko mora da održi konferenciju za štampu, a ko će ako neće on, objasnio naciji da pojma imao nije da je zakazan i održan bilo kakav boj, da pojma nije imao da je tamo bio i njegov prijatelj Miloš Obilić, potpredsednik Srpske liste, niti je pojma imao da su ti Srbi imali uniforme, topuze, mačeve i katapulte, ali je naša tajna služba pedanatno snimila sve o čemu su pričali Turci preko motorola i mobilnih telefona, a o čemu on nije imao pojma.

Čak mu nije jasno kako su narodni epski pesnici za pola dana napisali tolko autentičnih pesničkih svedočanstava o Kosovskom boju o kome on pojma nije imao, da su mu javili na vreme da ime neki boj, on bi im rekao da sačekaju malo, da se strpe, da ne reaguju ishitreno…

Reako bi im – zajeb’te braćo Kosovski boj dok ja ne završim ono u Briselu. Pa kad završim, braćo, pravite kakve god hoćete kosovske bojeve.

Uzdahnuo bi dakle i rekao:

-Zaista sam izneneđen ovim incidentom koji se desio danas na Kosovu polju. Niko nije znao da se tu sprema bilo kakav boj, BIA je mislila da ti naši Srbi idu u lov, lov nije zabranjena aktivnost, svako ko ima lovačku dozvolu i SMB odeću može da lovi do mile volje – rekao bi na početku.

Onda bi dugo gledao u pravcu Goce Uzelac, najbolje dramske interpretatorke njegovih pitanja i njegovih originalnih scenarija za konferencije za štampu, opet bi uzdahnuo, pogledao u mobilni telefon, pa nastavio:

-Prema našim informacijama, grupa Srba predvođena knezom Lazarom postavila je dva kamiona, s kojima su krenuli u lov na divlje patke i muflone, kao barikade na Gazimestanu u centralnom delu Kosova i Metohije, da zatvore odstupnicu divljim patkama i muflonima. Zatim dolazi turska policija koja pokušava da ukloni barikade, nakon čega dolazi do sukoba u kojem je turski sultan ubijen i ranjeno jedno lice, a onda je ubijeno i nekoliko Srba. Srbi, i to ne ljudi iz centralne Srbije kako su lagali, su se pobunili i ne žele više da trpe turski teror, čak ni kad idu u lov – kazao bi predsednik, čačkajući po mobilnom u dramskim pauzama.

Onda bi dugo gledao u pravcu Suzane, koja mu je gestikulacijom pokazivala da svakako treba osuditi, sem ubistva Srba, i ubistvo turskog sultana, jer je i turski sultan državljanin naše zemlje. I to deluje baš kul.

-Ne želim da opravdam ubistvo turskog sultana, to jeste za osudu i to nikome nije trebalo u ovom trenutku, ali bilo je samo pitanje kada će oni koje Turci progone i koji se stalno kreću na relaciji centralna Srbija-Kosovo da pokušaju da učine nešto za sebe i svoje porodice – nastavio bi uzdišući.

Na kraju bi objasnio da sem što nije imao pojma, nije imao ni predstavu da je Miloš Obilić, potpredsednik Srpske liste i njegov prijatelj tamo, ali da će Miloš Obilić, kao i u slučaju Olivera Ivanovića, na poligrafu dokazati da nije bio tamo.

Ali, jbg, onda bi se pokazalo da to što Srbi imaju poligraf nije neka vajda, jer Turci imaju dron iz kog su snimili da je Miloš Obilić bio tamo, pa mu u tome neće pomoći nikakav aparat za merenje neistina.

I jedna epska esma postkosovskog ciklusa garantovano bi se zvala: “Konferencija za štampu Muse Kesedžije”.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad