Živeo tužilački državni udar!

Svima je tih godina pričao kako će on da hvata krupne ribe, pa se očekivalo da će na kraju uhvatiti i najkrupniju od svih riba na svetu - Čudovište iz Loh Nesa - čime bi svoj novi herojski nadimak verovatno promenio u Eliot Loh Nes.

Od jutra do mraka u svim raspoloživim TV terminima – od jutarnjeg programa do „Laku noć, deco“ – pričao je tih prvih godina vlasti svoje originalne ribolovačke priče, koga će sve hapsiti i kako, pa se očekivalo da jednog dana dobije specijalnu nagradu naše najpoznatije ribolovačke manifestacije „Zlatna bućka Đerdapa“.

„Zlatna bućka Đerdapa“ je inače manifestacija gde se vataju somovi, pa se na tu bućku uhvatilo zaista mnogo somova, ali ti somovi nisu bili uhapšeni, već su masovno glasali za njega kao neustrašivog Eliota Nesa.

A ono malo „krupnih riba“ koje je pohapsio kasnije je pušteno u nedostatku dokaza.

Vučić dakle jeste majstor za hvatanje krupnih ruba, ispostavilo se, ali ne krupnih riba za hapšenje, već krupnih riba koje se hvataju na bućku da bi glasale za njega. I u tome je majstor svog zanata, najveći pecaroš u istoriji pecanja, najveći ribolovac u istoriji ribolova.

Trinaest godina kasnije, u petak ujutru, Aleksandar Vučić postao je najveći protivnik hapšenja krupnih riba, zato što bi među tim krupnim ribama, kako je krenulo, mogao da se nađe i on, Čudovište iz Loh Nesa, te neki od njegovih ovlašćenih distributera burazerske ekonomije, pa je smislio novu taktiku, sasvim suprotnu od one početne: ako hapse krupne ribe, a ne hapsi ih on, to je, ako niste znali - „tužilački državni udar“.

U petak ujutru angažovao je svog glavnog medijskog potrčka i najantipatičnijeg Srbina svih vremena, koga je odavno uhvatio na bućku, takozvanog Dragana J. Vučićevića, da se iz svog skromnog vozila uživo uključi u program svoje Informer televizije i uspaničeno saopšti gledaocima koji su svi odreda navatani na bućkalo, da je upravo na „pravdi Boga“ uhapšen Tomislav Momirović, zvani Toma Mona, te da je u Srbiji u toku, pogodićete, „masovni tužilački državni udar“.

Kada Dragan J. Vučićević priča da hoće da ga ubiju, taj film može da se zove „I konje ubijaju, zar ne?“, a kada se ista osoba javi iz svog skromnog vozila da kukumavči kako tužioci, kojima je to posao, uz pomoć policije, kojoj je to posao, hapse osumnjičene za organizovani kriminal, taj film može da se zove „I konje ubijaju u pojam, zar ne?“

-Ljudi moji, pa kako tužioci mogu da apse kada je to posao našeg predsednika koji jedini zna ko je kriv, ko je nevin, ko je lopov, ko je hohšatepler, ko je kriminalac, koje bandit, ko je Đilas, ko je Šolak i ko je ubio Zeku Rodžera - samo što nije zavapio Dragan J. iz svog skromnog vozila u pokretu, očajan, smoren, smožden i izrazito gospodski lep.

Teško je naime objasniti osobi koja se hvata na bućkalo zašto je Tužilaštvo za organizovani kriminal nadležna institucija za hapšenja, dok Nenadležna institucija nije nadležna institucija za hapšenja, iako je do sada izgledalo da je stvar upravo obrnuta.

Prvi su to uočili studenti Pravnog fakulteta koji su još u februaru otkrili dugo čuvanu tajnu - da je predsednik Srbije „institucija sa ograničenim brojem, mahom ceremonijalnih nadležnosti“.

Isto tako, moglo bi se reći, da je i Dragan J. Vučićević „institucija sa ograničenim brojem mahom ceremonijalnih moždanih vujuga“, pa je upravo u petak ujutru izabran, kao najpoznatija osoba za jednokratnu upotrebu svih srpskih režima, da saopšti vaskolikom srpstvu kako je Toma Mona uhapšen „na pravdi Boga“, te da tužioci upravo hoće da izvrše državni udar. Kuku, lele, majko, šta nas snađe, sad kad su se na našeg predsednika urotili svi živi - od masona, preko Seke Aleksić, Topalka, tužilaca, mašinaca protiv mašinerije, do Drakčeta iz „Moj rođak sa sela“.

A kako je osoba D.J.V. znala da je u toku „tužilački državni udar“ i da je Toma Mona uhapšen „na pravdi Boga“ saznali smo iz njegove izjave koju je dao u petak ujutru iz svog skromnog vozila za svoju skromnu televiziju. Rekao je doslovno: „Imao sam uvid u spise, tu nema ničega, nema nikakvih dokaza. Neki aneksi, nešto bez veze, ali nigde nema ništa što ima motiva za hapšenje”.

Ključno pitanje je - otkud je nenadležna institucija sa ograničenim brojem mahom ceremonijalnih moždanih vijuga mogla da ima uvid u spise pre svih u ovoj zemlji osim ako mu to nije javila nenadležna institucija sa ograničenim brojem mahom ceremonijalnih nadležnosti, koju su u početku zvali Eliot Nes. A sada više liči na Eliota Blesa. Tako je završio.

I onda su akciju tužilaštva kao „tužilački državni udar“ krstili svi ugledni mediji - od Pinka, Novosti, Srpskog telegrafa, Aloa, do Kurira, gde je osoba zvana Bizon, koga umalo greškom nisu odneli na ražanj tokom proslave Informera, zabrinuto izjavila da je „tužilački državni udar“ smišljen da bi se na kraju uapsio Eliot Nes, zvani Vučić. I rekao je još da je pravosuđe ključno u sprovođenju obojene revolucije, crven u licu, takoreći obojen.

Tako da živela Srbija, i naravno: živeo tužilački državni udar!

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android /iPhone/iPad